Вим Вендерс је, уз Рајнера Вернера Фазбиндера и Вернера Херцога, једна од најзначајнијих ауторских фигура немачког новог филма. Рођен је 1945. године у Дизелдорфу, студирао је филм у Минхену, а први већи успех остварио је адаптацијом романа Петера Хандкеа Голманов страх од пенала (1972), филмом који је приказан на фестивалу у Венецији. Алиса у градовима (1974), први је део трилогије друмских филмова окончане Краљем друмова (1977). Вендерс ће се истом жанру често враћати и касније током каријере, а ту пре свега треба поменути филмску одисеју Париз, Тексас (1984) на чијем сценарију је сарађивао и амерички драматичар Сем Шепард. Филм је аутору донео Златну палму у Кану. Пре тога, Вендерс је наговестио своје интересовање за америчку културу адаптацијом романа Патрише Хaјсмит Риплијева игра. Реч је о филму Амерички пријатељ (1974) у коме, поред Дениса Хопера у насловној улози (из романа), улоге гангстера играју амерички режисери Семjуел Фулер и Николас Реј. Вендерс снима и документарне филмове. Kлуб Буена виста (1999) донео је светску славу старом оркестру са Кубе из времена пре револуције. Папа Фрања: човек од речи, Вендерсов најновији филм, на фестивалу у Кану такмичио се за Златно око, награду за најбољи документарни филм.