Такмичарски програм
Кустендорф представља
Жири
Серж Регур
Серж Регур је професор на Универзитету Тулуз Капитол, где је дуго био шеф Катедре за право, културу и комуникацију и лабораторије која се бави истраживањем у овим областима.
Аутор је петнаест књига које се баве културном политиком и француским филмом. Неке од њих су Изузимање културе, Од изузетка до културне разноврсности, Друге улоге француског филма: раскош и декаденција, Карактерни глумци: непознати француски филм, Телевизија европског, Ка крају јавне телевизије, итд.
Радио је на позицији експерта у различитим филмским и државним организацијама у Француској, посебно на преговорима о изузимању културе из Општег споразума о тарифама и трговини, као и на Унесковој конвенцији о културној разноврсности.
Дуго је био потпредседник Кинотеке у Тулузу, а покренуо је и часопис Cine–actors, који је и уређивао. Учествовао је у продукцији неколико филмова у различитим улогама. Члан је Академије која додељује награде Цезар, а од 2015. године је председник Комисије за културу и аудиовизиуелне комуникације региона Окситаније у оквиру које води Фонд за подршку аудио-визуелног стваралаштва.
Регур је и председник позоришне компаније Тетовирано позориште, коју је основао режисер Младен Матерић.
Петар Поповић
Петар Пеца Поповић је рок критичар, новинар и писац. Рођен је 1949. године у Београду, на Топчидерском брду. Тамо се налази породична кућа у којој и данас живи. За српску поп културу двориште те куће је оно што је Аристотелов врт за античку филозофију. У тој башти осмишљени су први велики рок концерти на отвореном попут наступа састава Бијело Дугме код Хајдучке чесме 1977. године и Здравка Чолића, највеће југословенске поп звезде, на Маракани. Потоњи догађај био је део певачеве турнеје Путујући земљотрес током које је снимљен документарни филм Пјевам дању, пјевам ноћу у коме Петар Поповић ненаметљиво интервјуише саговорнике. У дворишту Поповићеве куће новоталасни бенд Дечаци променио је име у Идоли, први пут су изведене композиције попут Лутке са насловне стране и Рачунајте на нас, а описано је и у књизи Бобана Петровића Рокање. Име Инструктори под којим бенд Момчила Бајагића наступа на овогодишњем Кустендорфу, такође је смислио Поповић 1984. године.
Пеца Поповић уређивао је и писао за часописе као што су Џубокс и Рок. Аутор је књиге Рокописи, а рокенрол и књижевност приближио je и када је са Михајлом Пантићем написао књигу Бити рокенрол. Пеца Поповић својим деловањем учинио је рокенрол делом главног тока југословенске и српске културе. Његово виђење тих догађаја представљено је и у документарном филму Заробљено време.
Властимир Судар
Властимир Судар рођен је у Сарајеву, где је завршио основну и средњу школу. Од августа 1992. године живи у Лондону, а од октобра 1993. године студира на Сентрал Сејнт Мартинс колеџу за уметност и дизајн. Дипломирао је 1997. године кратким филмом Аут, који је у јесен те године приказан на фестивалу експерименталног филма у Центру за савремену уметност у Барселони.
По завршетку студија снимио је неколико кратких филмова који су приказани на угледним фестивалима, најчешће у Лондону, Берлину и Мадриду. Снимао је и кратке промотивне музичке спотове, као и спотове за моду. Један од њих је радио за познатог фотографа Ника Најта и култног дизајнера Питера Савила, аутора омота манчестерске групе Joy Division. Снимио је и два спота за групу Бус 47 (Сам и Мислиш да је кул…), који су емитовани на домаћој телевизији крајем деведесетих година.
Крајем 1999. године вратио се на факултет као асистент и од тада ради у образовању. У јануару 2004. године уписује докторске студије у оквиру пројекта за Балкански филм. Докторира на раду Александра Саше Петровића 2007. године на Универзитету у Сент Андреји у Шкотској. Књигу базирану на докторату под насловом Портрет умјетника као политичког дисидента: Живот и дјело Александра Петровића објављује за Интелект из Бристола 2013. године на енглеском језику.
Предавао је историју и теорију филма на Универзитету уметности у Лондону, Голдсмитс колеџу у Лондону, Оксфорд Брукс универзитету у Оксфорду, а тренутно ради на Кингстон универзитету у Лондону. Објавио је низ есеја углавном о балканском филму, а редовно пише и за познати филмски магазин Sight and Sound.
Један је од аутора играног филма Границе кише.
Иштван Борбаш
Иштван Борбаш рођен је 1954. године у Будимпешти. Каријеру директора фотографије на филмовима и рекламама остварио је у Шведској. Сарадњу са редитељем Ројем Андерсоном започео је 1984. године. Током тридесет година рада у Студију 24 заједно су снимили безброј реклама и филмова различитих дужина у распону од 15 секунди до 2 сата. Такође, учествовао је у изради и обликовању књига, изложби, реклама и кампања оглашавања на рекламним паноима. Сви ови пројекти имали су за циљ да представе радости, туге и рањивости људи, и то у окружењима и ситуацијама које сви можемо да препознамо. Чак и тривијалне ситуације, када су приказане на одређени начин (простор, светло, ликови) могу да пруже врло прецизне представе људског постојања. Већина ових пројеката привукла је значајну пажњу шведске, али и међународне јавности. Тиме се потврђује да је могуће и важно користити слике да би се утицало на наш живот и размишљања о постојању. Његов најновији филм Голуб седи на грани размишљајући о постојању, снимљен у сарадњи са Ројем Андерсоном, освојио је Златног лава на Филмском фестивалу у Венецији 2014.
Фото галерије
Видео галерије
О Фестивалу
Једанаести Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф одржаће се од 16. до 21. јануара 2018. године у Дрвенграду на Мокрој Гори, у организацији продукцијске куће Раста интернешнел, a под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије, Мећавник града и ТНСО. Као и претходних година, фестивал је посвећен будућим филмским ствараоцима и великанима светског ауторског филма.
Такмичарски програм једанаестог Међународног филмског и музичког фестивала Кустендорф састојаће се од двадесет и једног филма домаћих и иностраних аутора. За фестивалске награде Златно, Сребрно и Бронзано јаје такмичиће се филмови младих режисера из Холандије, Кине, Либана, Русије, Србије, Црне Горе, Пољске, Египта, Израела, Француске, САД, Хрватске, Мексика и са Филипина. Међународни жири чине Серж Регур, грађанин-професор и стручњак у области културне политике, Властимир Судар, професор историје и теорије филма, и рок критичар Петар Поповић. Награду Вилко Филач за најбољу фотографију доделиће Иштван Борбаш.
На конкурс је пристигло више од 600 филмова, а у селекцији су се нашли филмови који се издвајају по стилу, техничком умећу и аутентичном погледу на свет.
Савремене тенденције приказаће неке од најбољих филмова новије продукције. Фестивал ће отворити режисер Рубен Естлунд, кански победник, са филмом Сквер. Гост другог фестивалског дана биће италијански режисер Паоло Сорентино са серијом Млади папа, док ће у оквиру Ретроспективе великана бити приказани његови ранији филмови. У Савременим тенденцијама наћи ће се и филмови Никада ниси заиста био овде редитељке Лин Ремзи, затим, филипински филм Рикша, добитник Златног пехара у Шангају, бугарски филм Правци, кинески филм Сунце које може да помера планине, као и француско-белгијски филм Верност. Разговоре са студентима водиће редитељи ових филмова: Паоло Виљалуна, Стефан Командарев, Ћијан Вон и Михаел Роскам.
Ретроспектива великана биће посвећена истакнутим филмским уметницима, глумцу Александру Берчеку и режисеру Паолу Сорентину, а у овом програму биће приказана и два југословенска филма из 1967. године: филм Бреза Анте Бабаје и Празник Ђорђа Кадијевића.
Фестивал у оквиру пратећег програма Кустендорф представља представиће публици два нова филма млађих аутора: Песма језера Свеј Арија Голда и документарни филм Танкреда Рамона Нема богова, нема господара: историја анархизма.
На свечаном отварању фестивала наступиће Гeри Лукас, ТНСО, акробаткиња Сања Радуловић из Циркусфере и извођач савременог плеса Душан Мурић. Концертом јапанског бенда Јапалкан , касније исте вечери, започеће и Музички програм. Гости Кустендорфа међу првима ће чути нумере са новог албума Емира Кустурице и Но смокинг оркестра на концерту другог фестивалског дана. Део музичког програма биће и наступи Влатко Стефановски трија, француског бенда Барбо и легендарног српског рок бенда Бајага и инструктори.
До Мећавника се може доћи из три различита правца и то из правца Београда, Вишеграда или из правца Златибора.
Из правца Београда постоје више могућности путовања. Уобичајено, из Београда се путује државним путем I реда М22 до Прељине, па даље путем М5 преко Чачка, Пожеге и Ужица. Од Ужица је потребно пратити трасу пута Е761 преко Кремана. На десетом километру након Кремана са десне стране видно је означено скретање за брдо Мећавник на коме се налази Дрвенград.
Друга могућност за путовање из Београда је преко Ваљева, Бајине Баште и Кремана и надаље како је претходно описано.
Са запада Балкана се може доћи трасом магистралног пута М5, преко државне границе, при чему се скретање за Дрвенград тада налази са леве стране пута.
Са југа Балкана долази се преко Златибора, означеном трасом путева Е761 и Е763.
Са београдске аутобуске станице свакодневно постоји неколико полазака за Вишеград. У том случају потребно је да путник возачу аутобуса унапред саопшти своју намеру да путује до железничке станице Мокра Гора, пошто се та станица не налази у реду вожње.
www.mecavnik.info
www.parkprirodemokragora.org
Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф је основан 2008. године са идејом да на једном месту окупи великане савременог ауторског филма и младе, неафирмисане филмске ствараоце. Фестивал се одржава сваке године у јануару у Дрвенграду на Мокрој Гори, у организацији „Раста интернешнел“ и под покровитељством Министарства културе Републике Србије. Творац овог јединственог филмског и музичког фестивала је прослављени филмски режисер Емир Кустурица.
Кустендорф је посебан фестивал, без црвеног тепиха, билборда и реклама, у потпуности посвећен филму, музици, дружењу и размени креативних идеја и енергије.
Град направљен од дрвета, Дрвенград, је централно место свих дешавања на фестивалу. У њему се приказују филмови, одржавају концерти, у њему се упознаје, дружи, заљубљује, ради, учи, одмара, спава, једе, размишља и ужива. Као и сваки град, и Дрвенград има централни трг и на њему цркву Светог Саве, библиотеку, галерију, пијацу, обданиште, „затвор“, базен, сауну, фризерски салон, посластичарницу, продавницу, спортске терене, биоскопе и ресторане и многе друге садржаје које боравак на фестивалу чине незаборавним.
Филмски програм
Филмски програм на фестивалу Кустендорф се одвија у неколико биоскопа. У биоскопу Проклета авлија, који је и највећи, приказују се филмови у оквиру Такмичарског програма, као и филмови из програма Савремене тенденције. Остали филмски програми приказују се у амфитеатру Ноам Чомски. Након пројекција филмова, у овим салама се одржавају радионице прослављених филмских аутора.
Музички програм
Након филмског програма и радионица, сваке вечери, у поноћ, одржавају се концерти познатих музичких група.
Смештај
У Дрвенграду се не могу наћи две исте собе јер свака има другачије осликан, ручно рађен намештај, другачији поглед кроз прозор, различит пут којим се до ње долази. Собе се налазе у аутентичним дрвеним кућама и све имају купатило, телевизор, телефон и приступ интернету. За време трајања фестивала, смештај у Дрвенграду резервисан је за госте и учеснике Кустендорфа. Такође, гости Фестивала су смештени и у хотелу Ивер, у новоотвореном ски-центру, као и у Визиторском центру недалеко од самог села.
Ресторани
Ресторан Висконти – домаћа и страна кухиња намењена учесницима и гостима Фестивала
Kафе Проклета авлија – савршено место за упознавање људи у сјајној атмосфери
Национални ресторан Лотика – ресторан са националном кухињом
Посластичарница Код Ћоркана – слаткиши и топли напици
Капор бар – џез клуб
Рецепција
Љубазно и вредно особље рецепције хотела Мећавник пружиће вам све неопходне информације о Фестивалу, смештају и догађајима и одговориће на свако ваше питање.
За младе филмске ауторе и студенте чији се филмови приказују на Међународном фестивалу филма и музике Кустендорф, као и предходних година, обезбеђен је дочек на београдском аеродрому Никола Тесла и превоз до Кустендорфа – Дрвенграда.