
12.1. | 11:00 | Вук самотњак
Синопсис
Немачки овчар, заостао из рата, помало је подивљао живећи сам у планини. То је лички крај с вуковима, који неретко сељанима нападају овце. Дечак Ранко успева да се спријатељи с дивљим псом ког, по натпису с плочице на огрлици, назива Хунд. Остали сељани међутим за Хунда мисле да је вук те организују хајку на њега…
Режија
Obrad Gluščević
Сценарио
Stjepan Perović, Obrad Gluščević
Директор фотографије
Nenad Jovičić
Монтажа
Lida Braniš-Bobinac
Продуцент
Sulejman Kapić
Продукцијска кућа
Jadran Film
Улоге
Slavko Štimac, Željko Mataija, Ivan Štimac, Boro Ivanišević, Smiljan Čičić, Smiljka Pavičić-Budak, Edo Peročević, Slavica Fila
Трајање
83’

Обрад Глушчевић (1913‒1980) био је југословенски филмски и телевизијски режисер и сценариста. Првобитно је био глумац дубровачког позоришта, на филму се појавио 1947, а као режисер дебитовао је 1948. године. Kаријеру је започео радом на документарним краткометражним филмовима, од којих се истичу награђивани Између двије прозивке (1959), Под љетним сунцем (1961), Вук (1962) и етнолошки филм Људи с Неретве (1966). Стекао је и статус својеврсног класика дечјег жанра играним филмовима Прича о ђевојчици и сапуну (1962), Вук самотњак (1972) и Kапетан Микула Мали (1974). За телевизију је режирао две серије: Kапетан Микула, која представља проширену верзију филма и Јеленко. Добио је Награду Владимир Назор за животно дело 1978. године. Менталитет и живот који одликују далматинску регију представио је кроз дугометражне комедије Лито виловито (1964), Човик од свита (1965) и Голи човик (1968).