Jaпалкан
Састав ЈапаЛкан (значење имена – Јапан + Балкан) настао је 2014. године. Основао га је професионални музичар Наоки Хишинума (главни вокал, труба), који иначе свира и тубу и флугелхорн, заједно са професионалним музичарима који активно наступају на токијској музичкој сцени, као и широм Јапана. Вођа оркестра Хишинума често наступа са светски познатим оркестром Шибусаширазу са којима је путовао по Европи, укључујући Словенију, но ово му je ово прво гостовање у Србији. Чланови бенда су и две девојке, Моришима Реи (виолина, пратећи вокали) и Марико Кобајаши (бас гитара, пратећи вокали), а поред њих ту су и Јуки Ичиока (тенор саксофон, пратећи вокал), Јокота Кијохиро (гитара, пратећи вокали) и Рјо Танака (бубњеви, пратећи вокали). Први албум Ајде! Ајде! Ајде! издали су 2015. године, а 2017. године излази мини албум Месечина. Неке од композиција које изводе су Месечина, Едерлези, Андергроунд чочек, Ајде Јано, Нишка бања, Oj Цоко Цоко итд. О ЈапаЛкану су у августу прошле године извештавали и медији у Србији. Вест о њима изазвала је толико интересовање да им је једна породица из Србије послала шумадијске ношње шивене по мери заједно са опанцима.
Емир Кустурица и Но смокинг оркестра
Одвојени од сваке цркве и догме шоу бизниса, Но Смокинг Оркестра су битна појава антиглобалистичког музичког покрета и својеврстан парадокс средине из које долазе. Познатији су и признатији у свету него у земљи коју с успехом прослављају. Њихових првих десет година са унца унца распојасаним звуком, ритам гитаре код свирања брзог двочетвртинског ритма српског кола, заправо распамећена балканска верзија румбе која неким чудесним везама спаја рок искуство, цигански штимунг и шумадијску двојку са ширим уметничким концептима двадесетог века, доказује да у времену све већих неразумевања постоји плесна музика са неодољивим садржајима против које нема одбране, јер не постоје те ноге које могу остати мирне.
Комуникација Но Смокинг Оркестра са светом, заснована на музици и представи, иде на слику и звук без посебног инсистирања на једном завичају. Збир пиксела и фреквенције тог спектакла не нагони публику да кроз образовање и своје знање трага за тим одакле та музика долази, него да кроз доживљај звучног урнебеса препознаје властито срце, душу и заборављена осећања.
Експлозивни микс нитроглицеринских звукова уз који је немогуће остати у столици… без обзира где се та столица налазила: Париз, Буенос Ајрес, Токијо, Њујорк, Кијев, Рејкјавик, Сиднеј, Тел Авив, Монтреал, Сао Паоло, Беч, Москва, Сиудад Мексико, Берлин, Мадрид или Брисел.
Емир Кустурица и Но Смокинг Оркестра су у природи номади, доносиоци весеља и симбола слободе коју сваки номад у природи поседује. Слобода је снага која их чини способним да се на свакој бини осећају као код куће. У оквиру своје психотерапије (јер зашто ствари не назвати правим именом) одмах показују слику апсолутне слободе којом располажу а за којом тај свет чезне. Зато није чудно што једанаест усплахирених, неспутаних, срећних и веселих људи на сцени буде потребу за идентификацијом.
Из текста Петра Поповића
Влатко Стефановски трио
Влатко Стефановски рођен је 1957. године у Прилепу, у породици позоришних уметника. Почео је да свира гитару са 13 година. У познијим тинејџрским годинама основао је групу Леб и сол, која је постала једно од најважнијих имена на музичкој сцени тадашње Југославије. Група Леб и сол издала је 14 албума и свирала на турнејама широм света. Од средине девесетих Стефановски развија и успешну соло каријеру. Објавио је изузетне албуме као што су: Cowboys & Indians, Сарајево, Vlatko Stefanovski trio, Кула од карти, Thunder from the blue sky. Заједно са гитаристом Мирославом Тадићем снимио је албуме Krushevo, Трета мајка, Live in Belgrade, Live in Zagreb. Ови албуми представљају наставак истраживања традиционалне македонске музике, сада у изведби на акустичним гитарама. Ми смо на раскрсници истока и запада. На нас утиче стара византијска музика, музика из отоманских времена, али и класична европска музика. У скорије време ту је и велики утицај поп музике, рока и џезa, рекао је Стефановски. Последњих година свирао је и снимао широм света са великим и значајним уметницима као што су Томи Емануел, Штохело Розенберг, Џибони, Јан Акерман, Теодосиј Спасов, Стефан Миленковић, Кудсија Егрунер, Бојан Зулфикарпашић, Ману Каче, Тони Левин и други. Аутор је музике за филмове Gypsy Magic Столета Попова, Путовање на сунце Јешим Устаоглу, Три летња дана Мирјане Вукомановић, Небеска удица Љубише Самарџића. Компонује за позориште и балет. Влатко Стефановски је познат по специфичној техници свирања и звуку гитаре.
Барбо
Како на француском, тако и на шпанском jезику, група Барбо пева о животу живописним фолк-панк стилом. У атмосфери паришких таверни, група иницира журку, говорећи истовремено о свету око нас. Неуморни Барбо увек шире позитивну енегрију на начин који је без сумње по мери љубитеља група Ману Чао или Les Hurlements de Léo из периода њихових раних радова. Удараљке и гитара гризу, а хармоника и виолина јуре пуном паром…Наступа људска топлина и влада истински осећај дељења. А то је добро, то нам треба!
Бајага и Инструктори
Момчило Бајагић Бајага је рок музичар, композитор и текстописац. Са четрнаест година се прикључио саставу ТНТ, а са осамнаест година постаје члан Рибље чорбе, једне од најзначајнијих српских и југословенских рок група. У тој групи свирао је ритам гитару, али се током шест година развијао и као кантаутор.
Из матичног бенда је иступио 1984. године, када је и снимио албум Позитивна географија. Први самостални концерт имао је у загребачком Кулушићу, у пратњи музичара са којима је до тада повремено свирао. Поводом промоције албума у београдском Дому синдиката бенд је назван Инструктори. Убрзо су Бајага и инструктори постали један од најпопуларнијих рок састава у тадашњој Југославији, најпре захваљујући Бајагиној вештини да компонује и напише текст за убедљиве, пријемчиве и заводљиве поп песме. Дискографију Бајаге и Инструктора чине десет албума са песмама разноликих мотива – од сафира до сателита. Стотине концерата које су имали широм света говоре о популарности њихових песама. Чувена је прича о наступу у московском парку Горки 1986. године, који је совјетска полиција прекинула из безбедносних разлога пошто се пред бином појавило 100.000 људи.
Бајагић је писао музику за филм и позориште, компоновао песме за извођаче забавне, поп, рок и народне музике. Његове песме изводе се на стадионима и у концертним халама, наручују се у кафанама, такође, коришћене су у политичким кампањама и свиране на протестним скуповима. Универзалност Бајагиних песама смешта Бајагу и инструкторе у само средиште овдашњег мејнстрима, ако је тако нешто икада постојало.
Гери Лукас
Гери Лукас је гитарски херој светског гласа, кантаутор и композитор номинован за награду Греми, са дискографијом која броји више од 30 соло албума у разним жанровима: џез, рок, класика, фолк, блуз и world music, филмска музика и музика за телевизију коју је изводио у више од 40 земаља. Почео је каријеру у легендарном бенду Captain Beefhart. Сопствени бенд Gods and Monsters формирао је 1998. године. Свестрани музичар је током каријере сарађивао са Леонардом Бернстајном, Џоном Кејлом, Ником Кејвом, Крисом Корнелом, Дејвидом Јохансеном и Луом Ридом. Коаутор је два највећа хита Џефа Баклија, песама Grace и Mojo pin, које отварају Баклијев двоструко платинасти албум Grace, као и песме Spider web, која је Џоан Озборн донела номинацију за награду Греми, а објављена је на њеном троструко платинастом албуму Relish. Поводом изласка студијског албума Геријеве супер групе Gods and Monsters 2012. године текстове о њему објавили су New York Times, Wall Street Journal и International Herald Tribunе. Носилац је многих почасти и награда, укључујући позив да наступи пред Генералном скупштином Уједињених нација 27. јануара 2017. поводом Међународног дана сећања на жртве холокауста. Гери Лукас живи у Њујорку.









