Састав ЈапаЛкан (значење имена – Јапан + Балкан) настао је 2014. године. Основао га је професионални музичар Наоки Хишинума (главни вокал, труба), који иначе свира и тубу и флугелхорн, заједно са професионалним музичарима који активно наступају на токијској музичкој сцени, као и широм Јапана. Вођа оркестра Хишинума често наступа са светски познатим оркестром Шибусаширазу са којима је путовао по Европи, укључујући Словенију, но ово му je ово прво гостовање у Србији. Чланови бенда су и две девојке, Моришима Реи (виолина, пратећи вокали) и Марико Кобајаши (бас гитара, пратећи вокали), а поред њих ту су и Јуки Ичиока (тенор саксофон, пратећи вокал), Јокота Кијохиро (гитара, пратећи вокали) и Рјо Танака (бубњеви, пратећи вокали). Први албум Ајде! Ајде! Ајде! издали су 2015. године, а 2017. године излази мини албум Месечина. Неке од композиција које изводе су Месечина, Едерлези, Андергроунд чочек, Ајде Јано, Нишка бања, Oj Цоко Цоко итд. О ЈапаЛкану су у августу прошле године извештавали и медији у Србији. Вест о њима изазвала је толико интересовање да им је једна породица из Србије послала шумадијске ношње шивене по мери заједно са опанцима.

Влатко Стефановски рођен је 1957. године у Прилепу, у породици позоришних уметника. Почео је да свира гитару са 13 година. У познијим тинејџрским годинама основао је групу Леб и сол, која је постала једно од најважнијих имена на музичкој сцени тадашње Југославије. Група Леб и сол издала је 14 албума и свирала на турнејама широм света. Од средине девесетих Стефановски развија и успешну соло каријеру. Објавио је изузетне албуме као што су: Cowboys & Indians, Сарајево, Vlatko Stefanovski trio, Кула од  карти, Thunder from  the blue sky. Заједно  са гитаристом  Мирославом Тадићем  снимио је албуме  Krushevo,  Трета мајка,  Live  in Belgrade,  Live  in Zagreb.  Ови  албуми представљају  наставак истраживања традиционалне македонске музике, сада у изведби на акустичним гитарама. Ми смо на раскрсници истока и запада. На нас утиче стара византијска музика, музика из отоманских времена, али и класична европска музика. У скорије време ту је и велики утицај поп музике, рока и џезa, рекао је Стефановски. Последњих година свирао је и снимао широм света са великим и значајним уметницима као што су Томи Емануел, Штохело Розенберг, Џибони, Јан Акерман, Теодосиј Спасов, Стефан Миленковић, Кудсија Егрунер, Бојан Зулфикарпашић, Ману Каче, Тони Левин и други. Аутор је музике за филмове Gypsy Magic Столета Попова, Путовање на сунце Јешим Устаоглу, Три летња дана Мирјане Вукомановић, Небеска удица Љубише Самарџића. Компонује за позориште и балет. Влатко Стефановски је познат по специфичној техници свирања и звуку гитаре.

Момчило Бајагић Бајага је рок музичар, композитор и текстописац. Са четрнаест година се прикључио саставу  ТНТ,  а  са  осамнаест  година  постаје  члан  Рибље  чорбе,  једне  од  најзначајнијих  српских  и југословенских рок група. У тој групи свирао је ритам гитару, али се током шест година развијао и као кантаутор.

Из матичног бенда је иступио 1984. године, када је и снимио албум Позитивна  географија. Први самостални концерт имао је у загребачком Кулушићу, у пратњи музичара са којима је до тада повремено свирао. Поводом промоције албума у београдском Дому синдиката бенд је назван Инструктори. Убрзо су Бајага и инструктори постали један од најпопуларнијих рок састава у тадашњој Југославији, најпре захваљујући Бајагиној вештини да компонује и напише текст за убедљиве, пријемчиве и заводљиве поп песме. Дискографију Бајаге и Инструктора чине десет албума са песмама разноликих мотива – од сафира до сателита. Стотине концерата које су имали широм света говоре о популарности њихових песама. Чувена је прича о наступу у московском парку Горки 1986. године, који је совјетска полиција прекинула из безбедносних разлога пошто се пред бином појавило 100.000 људи.

Бајагић је писао музику за филм и позориште, компоновао песме за извођаче забавне, поп, рок и народне музике. Његове песме изводе се на стадионима и у концертним халама, наручују се у кафанама, такође, коришћене су у политичким кампањама и свиране на протестним скуповима. Универзалност Бајагиних песама смешта Бајагу и инструкторе у само средиште овдашњег мејнстрима, ако је тако нешто икада постојало.