template vesti

Радионица са Паолом Сорентином

Специјални гост 11. Кустендорфа и добитник овогодишње Награде за будући филм, или награде Дрво живота, италијански режисер Паоло Сорентино, одржао је радионицу са студентима и гостима фестивала.

Разговор је почео дискусијом о односу савремене телевизије и филма, односно сукобу стриминга и биоскопа, те евентуалних последица које би филм могао трпети. Биоскопска публика, која гледа дугачке, уметничке филмове, потпуно је нестала, закључио је Сорентионо и додао да је управо то разлог и прошлог и садашњег преласка великих режисерских имена у свет телевизије. Међутим, ламент над бројношћу биоскопскд публике није нешто што су присутни могли чути од италијанског режисера, који је додао да му никад нису одговарала масовна гледања филмова, те да ужива да одлази у биоскопе када има мало људи, јер људи вам баш знају сметати. Тако је Сорентино дао предност интимној концепцији филма, коју је упоредио са искуством читања романа и закључио да управо у таквој интимности види предност и будућност телевизије.

Други део радионице, у којем су студенти и новинари постављали питања режисеру, посвећен је разговору о Сорентиновој поетици и специфичностима његовог света. Морате имати поетику, универзум, који нити је лако имати, нити је лако употребљавати увек кад вам треба, поручио је Паоло и открио да је хумор ултимативни фокус и мерило његове целокупне поетике. Увек бирам да радим ствари које ми се чине смешним, у ту једну реченицу свео је Сорентино свој процес и додао да једноставно не воли филмове који схватају себе превише озбиљно.

Хумор као императив, за њега важи и при избору глумаца, које не бира, како каже, зато што су добри глумци, него зато што може нешто да подели са њима, или само зато што су му смешни. У том тренутку разговора, Сорентино је призвао име Федерика Фелинија, са којим отворено дели потпуну посвећеност људском лицу и вредновање људског лика као неприкосновеног средства филмског израза и гласника филмске емоције. Напоменућемо да је хумор толики фактор у Сорентиновом процесу да га је цитирао и као мотивацију за избегавања проба, јер, једноставно, пробе нису смешне.

Хумористично и скромно приступајући било каквом покушају хиперболисања и сопственог дела и филмског рада уопште, Сорентино је студентима препоручио досаду монтаже као извор креативног приступа филмовима које праве, и додао да себи обавезно нађу досадног монтажера.

Радионица је закључена раговором о Сорентиновом новом филму, за који се, за сада, зна само да је филм о Силвију Берлусконију. Иако није био у могућности да износи детаље о новом филму, Паоло је саопштио да је љубав за драмске ликове крајњи услов прављења било каквог филма, па и филма о Берлусконију, за којег је рекао да не воли нити његову политику нити његове политичке идеје, али да покушава волети човека.