template vesti

Радионица са Властимиром Сударом

Трећег дана Фестивала, студенти и гости имали су прилику да погледају југословенски филм Бреза режисера Анте Бабаје, као и да присуствују радионици историчара и теоретичара филма, члана овогодишњег жирија, Властимира Судара.

Као стручњак за период југословенског филма у којем је настао Бабајин филм, Судар је присутнима дао историјски контекст и описао целокупну културну климу тренутка у којем је настала Бреза. Повезујући овај филм са филмом Александра Петровића Скупљачи перја, који је такође изашао 1967. године, Судар наглашава стваралачко обиље и узбудљивост овог тренутка у југословенској филмској култури. Оба филма су се такмичила на Пулском филмском фестивалу, на којем је Петровићев филм освојио Златну а Бабајин Бронзану арену. На жалост, констатовао је Судар, Бабајин филм је остао у сенци Скупљача перја, који је уз репутацију добитника Златне палме доживео и велику популарност код биоскопске публике – имао је две стотине хиљада гледалаца само у Загребу, који је у том тренутку имао четири стотине хиљада становника.

Судар је описао читав низ историјских и политичких утицаја који су довели до филмова попут Брезе и Скупљача перја. Повезујући совјетску опседнутост филмом са потоњим развојем филма у СФРЈ, Судар је цитирао Лењинову чувену реченицу о вредности филмске уметности (Филм је најважнија уметност) као императив иза те опсесије и додао да је Лењинова тежња ка регионализму у политичком уређењу СССР довела до развоја и популарисања етнографског филма. Управо ће етнографски приступ и регионализам довести до дела попут Параџановљевог филма Сенке заборављених предака, који је био директна инспирација и Бабаји и Петровићу за њихове филмове.

Предавач је понудио и једну класну анализу Бабајиног филма. Наиме, тврди Судар, мимо личне фасцинације специфичним срединама, попут хрватског Загорја у којем се дешава радња филма, мале заједнице попут оне у Брези имају јасно дефинисане и непремостиве класне поделе. Главног лика филма, лугара Марка, ког игра Велимир Бата Живојиновић, Судар описује као фигуру социјалне мобилности која нарушава утврђене класне односе. Ипак, филм не стаје на страну протагонисте, којег представља као потрошача, као човека вечито незадовољног оним што има, што га ставља у бесконачну жељу за новим, коју Судар види као покретача његове немогућности да се скраси и његове незасите опседнутости женама. У осуди класних подела и конзумерства, предавач је присутнима расветлио социјалну динамику скривену иза љубавне приче у средишту филма, али и указао политичке узроке те динамике.