Након приказивања филма Подземље, професор Емир Кустурица и Рајнхард Брундиг одржали су радионицу посвећену Карлу Баумгартнеру, продуценту филма. На самом почетку, Кустурица је истакао да је Баумгартнер био један од оних људи који су потпуно посветили свој живот филму и ближе описао улогу коју је овај несвакидашњи продуцент имао током дуготрајног снимања Подземља. Професор је продуцента описао као „шездесетосмаша, који је био заинтересован за филмове који нуде историјску перспективу.” Детаљно је описивао процес рада на филму, који је „почео као мали… а завршио као чудовишно велики пројекат”, и честа пробијања рокова и буџета. Режисер се присетио како је и сам био зачуђен продуцентовим стрпљењем, те пренео да му је Баумгартнер рекао да буџети и рокови њему нису битни јер он филмове прави да не би био као већина његове генерације, људи који су побуњенички дух заменили позицијама унутар естаблишмента.
Кустурица је потом описао социолошки и историјски контекст времена у коме је настало Подземље. Он је то доба описао као крај епохе која је претходила информатичкој револуцији. У то време „велики инвеститори освајали су престиж кроз финансирање филма, као што данас то раде кроз фудбалске клубове“.
Брундиг се надовезао, рекавши да је ауторима данас важнија прича и колико ће филм зарадити, од саме естетике. По њему, продукцијски услови у којима данас настају филмови, не не дозвољавају да се приче из сценарија унапређују новим идејама.
Говорећи о Подземљу, током разговора су се осврнули и на ситуацију у савременом друштву, сложивши се да је овај филм из 1995. године предвидео како ће свет изгледати двадесет година касније. Истакли су да тај филм није замишљен као критика југословенског режима већ као ”студија перверзије” по поставци донекле слична данашњим ријалити програмима, пошто говори о људима који су заточени у затвореном простору, а њихова стварност одређена је фабрикованим информацијама које им се пружају.