Након званичног отварања Кустендорфа 2016 и пројекције филма Матеа Гаронеа Прича над причама, режисер је одговарао на питања студената и других гостију фестивала.
Гароне је засновао свој најновији филм на збирци прича које је написао наполитански песник Базил у 17. веку. Књига се састоји од 50 прича, од којих је 20 погодовало адаптацији, али је морао да се ограничи на три. Редитељ је истакао да је основа филма магијска, што се касније претвори у реализам. Такође је истакао да ликови представљају све нас, имају мане, робови су својих недостатака и води их жеља која је доведена до крајњих граница.
Гаронеов рад је обележен визуелним. Овај конкретан филм је инспирисан Гојиним цртежима – пронашао је управо оно што је тражио – људскост, спој реализма и фантастичног, смешног и тужног. Доста је говорио о самом процесу писања сценарија и снимању филма. Он то ради тако што сними део, који затим гледа и преради, како би променио ток филма када се поново врати снимању. Овај филм има чвршћу структуру у односу на његове раније радове, из техничких разлога. Такође, први пут није био иза камере јер је желео да има јаснији поглед на цео процес. Како сам каже, најтежи део снимања био је дигитални аспекат специјалних ефеката, пошто је крајњи производ био видљив тек након дужег времена. Упоредио је такав процес прављења филма са сликањем, пошто сте као слепи, немате представу како ће све изгледати на крају.
Гароне је такође говорио о емоцијама које управљају ток настанка филма. Воли да снима у континуитету, што описује као луксуз, пошто може да ослушкује глумце и посматра их како склапају својеврсни „брак“ са ликовима.
Режисер је затворио сесију рекавши да је могућност да гледамо оно што се дешава иза камере, узмемо нешто и уткамо га у филм – сам живот.