Сатница
ПРОГРАМИ
Такмичарски програм
Бродоломници
Пасарињо
Специјал четвртком
Необичан дан
5/3/0
Невероватно лето Хесусово
Сваки дан зора
Враџбинa
Странац
Шума. Мала трагедија
Поседнутост
Август
Имена
Четрес
Медведица и Птица
Демони, демони, демони
Савремене тенденције
Злато или блато
Аjша
Украдено
Нова година која није дошла
НОВИ АУТОРИ
Америка
Још једна прича о немачком тенку
Последњи нокаут
ЗлАТНЕ ПАЛМЕ
Отац на службеном путу
Била једном једна земља
Анора
жири
Главни жири
Ксенија Зеленовић
Ксенија Зеленовић дипломирала је глуму на Факултету драмских уметности у Београду, а након тога и магистрирала на истом факултету на Одсеку за теорију филма и медија.
Тренутно ради као заменик директора и уредник филмског програма у Југословенској кинотеци, као уредник филмског програма Летњег биоскопа А1 Кинотека и као вођа пројекта А1 Кинотека, најважнијег пројекта те институције посвећеног дигиталној рестаурацији домаћих филмова.
Након вишегодишњег активног ангажовања у позоришту, радила је две године на месту помоћника градског већника за културу Града Београда, а затим три године на позицији стручне сараднице за културу у Секретаријату за културу Града Београда.
Паралелно је, као независнa уметница, организовала и продуцирала разне интердисциплинарне пројекте који обухватају изложбе, фестивале, позоришне представе и друге културне догађаје. Током протекле деценије, осам година била је ангажована као заменик уметничког директора ФЕСТ-а, а последње две била је члан управног одбора тог фестивала. Сарађивала је на програмима још неколико истакнутих домаћих филмских фестивала.
Ауторка је књиге о ноар и неоноар филму, коју је 2012. објавио Филмски центар Србије. Пише критике и текстове о филму за часопис Кинотека. Од 2022. ангажована је као национални представник Србије у филмском фонду Еуроимаж.
Едоардо де Ангелис
Едоардо де Ангелис је режисер, сценариста и продуцент. Рођен је у Напуљу 1978. године. Пре него што је открио филм, био је гојазни балетски играч, репер, неталентовани глумац и сликар, песник који је сам себе проклео, као и ватерполиста. Са деветнаест година открио је филмску уметност и снимио своје прве краткометражне филмове у напуштеним рудницима и по унутрашњости провинције Казерта. Након дипломирања на Филмској школи у Риму, снимио је филмове Приче о моцарели (2011) и Перез (2014). Филм који му је донео славу, Недељиве (2016), прича је о сијамским близнакињама које успевају да прехране читаву породицу захваљујући свом дару за лепо певање.
Представљен је на фестивалу у Венецији, а освојио је Награду за најбољи филм Пазинети, као и посебно признање за дебитанткиње, близнакиње Анђелу Фонтану и Маријану Фонтану. Уз то, филм је добио шест Давид ди Донатело награда, шест Сребрних трака, један италијански Златни глобус, осам награда Златнa клапа и педесет других награда широм света. Наредни филм Порок наде (2018), на коме је радио заједно са својом супругом, Пином Турко, донео му је, између осталих, награду публике на филмском фестивалу у Риму, награде за најбољу режију и најбољу глумицу на фестивалу у Токију, Давид ди Донатело награду, три Сребрне траке и три Златне клапе. Књигу по филму коју је написао под истим именом, објавио је издавач Мондарори. Хваљену оперу Тоска режирао је 2020. године у позоришту Сан Карло у Напуљу, као и телевијски филм по мотивима ремек-дела Едуарда де Филипа, Божић у кући Купијељових, са Серђом Кастелитом и Марином Конфалоне у главним улогама, у продукцији РАИ. Током 2021. снимио је још два филма према делима Едуарда ди Филипа, Не плаћам те, са Серђом Кастелитом и Маријом Пијом Калцоне, као и Субота, недеља и понедељак, са Серђом Кастелитом и Фабрицијом Саки, Лажљиви живот одраслих, серију у продукцији Фанданго за Нетфликс, према истоименом роману Елене Феранте. У глумачкој подели су Валерија Голино, Алесандро Прециози, Пина Турко и Ђордана Маренго. У јесен 2023. године издавачка кућа Бомпијани објавила је књигу Команданте, новелизацију његовог истоименог филма, коју је написао заједно са Сандром Веронезијем.
Ђакомо Абруцезе
Рођен у Апулији, Ђакомо је прво радио као фотограф, пре него што је дипломирао на Ле Френоју, где је 2011. године добио Посебно признање жирија на фестивалу. Његови кратки играни и дугометражни документарни филмови освојили су награде на бројним међународним фестивалима, укључујући Торино, Винтертур, Индилисбоа, Кустендорф и Тампере. Његов кратки филм Stella Maris био је номинован за награду Цезар 2015. године и освојио је награду Канал+ на фестивалу Синемед. Часопис Cahiers du Cinе́ma његов рад је описао као „живописан и инспирисан, тек потом милитантан”.
Као гостујући уметник у Међународном граду уметности, на фестивалу у Клермон Ферану и Синефондацији у Кану, Ђакомо наставља своју филмску каријеру између Француске и Италије. Његов први дугометражни филм Диско бој премијерно је приказан на Берлинском међународном филмском фестивалу 2023. године.
жири награде „Вилко филач”
Владан Радовић
Владан Радовић је филмски сниматељ из Рима. Рођен је у Сарајеву, где је завршио класичну гимназију. У Рим одлази 1996. године, како би наставио образовање у Експерименталном центру за кинематографију, престижној италијанској националној филмској школи, где је похађао трогодишњи курс код Ђузепеа Ротуна. Од 1999. године ради као други и први помоћник сниматеља, те као сниматељ слике за више италијанских и међународних филмских екипа на целовечерњим филмовима и рекламама. У истом периоду ради и као директор фотографије на бројним краткометражним и документарним филмовима, рекламама и музичким спотовима. Као директор фотографије на целовечерњем пројекту дебитује филмом Салмир (2004), редитељском дебију Франческа Мунција, који је премијерно приказан на фестивалу у Венецији.
Радовић је потом снимао многе филмове који су награђивани на престижним међународним фестивалима. За свој рад на филму Црвено као небо (2006) режисера Кристијана Боронеа, добио је Награду за најбољу фотографију на фестивалу у Палм Бичу. Остатак ноћи (2008), његова друга сарадња са Мунцијем, премијеру је имао у канском програму Петнаест дана режисера.
Радовић је потом освојио и Награду за најбољу фотографију на фестивалу у Њупорт Бичу за филм Стан у Атини (2011). Исте године, Последњи човек на Земљи, адаптација графичке новеле у режији Ђан Алфонса Паћинотија, такмичи се за Златног лава у Венецији. Са филмским режисером Паолом Вирцијем сарађивао је на филмовима Сваког божијег дана (2012), Полуделе (2016) и Чаробне ноћи (2018). Ови филмови вишеструко су награђивани, укључујући шест награда Давид ди Донатело. Радовић се у Венецију вратио са криминалистичком драмом Црне душе (2014), трећим филмом који је снимио са Франческом Мунцијем. Филм је освојио више награда, укључујући Давид ди Донатело награду за најбољу фотографију. За рад на филму Марка Белокија Издајник (2019), добио је награду Златна клапа за најбољу фотографију. Владан је члан Италијанске асоцијације филмских сниматеља и Европске федерације филмских сниматеља.
Мишел Аматје
Мишел Аматје, директор фотографије, рођен је 1955. у Кревекеру на Ожу, у Француској. Студирао је математику и стекао звање мастера, а фотографијом се бавио повремено. Две године је предавао математику у средњој школи, а потом се уписао у филмску школу Луј Лимијер и посветио се кинематографској уметности. Снимио је више краткометражних и целовечерњих филмова, а Доберман (1996) у режији Јана Кунена, први је који је привукао пажњу јавности. Потом је уследио трилер Цинкарош (1997) у режији Алана Корноа и нешто другачији филм Волим Лос Анђелес (1998) Мике Каурисмакија. Мишел Аматје je потом заменио Тjерија Арбогаса при крају снимања филма Црна мачка, бели мачор (1998) Емира Кустурице, пошто је снимање продужено, а Тјери је имао претходно договорене обавезе.
Након тога, Мишел је путовао на турнеју са Но смокинг оркестром и учествовао у снимању филма Супер 8 приче (2001). У Србију се вратио да би снимио филм Живот је чудо (2003). За омнибус филм Париз, с љубављу (2006) снимио је сегмент, који је режирао Оливер Шмиц. Затим је радио као директор фотографије на филмовима Дипломатија Фолкера Шлендорфа (2014) и Розмарина беба (2014) Агњешке Холанд. У скорије време снимио је телевизијске серије, као што су Версај (2015-2018) и Бардо (2023), али и играни филм Нека тече нечиста крв (2019).
ГАЛЕРИЈЕ
Фото галерије
Видео галерије
Омаж галерија
КАКО СТИЋИ?
До Мећавника се може доћи из три различита правца и то из правца Београда, Вишеграда или из правца Златибора.
Уобичајено, из Београда се путује aутопутем Милош Велики према Пожеги и Ужицу све до излаза Паковраће, па надаље путем М5 преко Пожеге и Ужица. Од Ужица је потребно пратити трасу пута Е761 преко Кремана. На десетом километру након Кремана са десне стране видно је означено скретање за брдо Мећавник на коме се налази Дрвенград.
Са запада Балкана се може доћи трасом магистралног пута М5, преко државне границе, при чему се скретање за Дрвенград тада налази са леве стране пута.
Са југа Балкана долази се преко Златибора, означеном трасом путева Е761 и Е763.
Са београдске аутобуске станице свакодневно постоји неколико полазака за Вишеград. У том случају потребно је да путник возачу аутобуса унапред саопшти своју намеру да путује до железничке станице Мокра Гора, пошто се та станица не налази у реду вожње.
МАПА ДРВЕНГРАДА
Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф је основан 2008. године са идејом да на једном месту окупи великане савременог ауторског филма и младе, неафирмисане филмске ствараоце. Фестивал се одржава сваке године у јануару у Дрвенграду на Мокрој Гори, у организацији „Раста интернешнел“ и под покровитељством Министарства културе Републике Србије. Творац овог јединственог филмског и музичког фестивала је прослављени филмски режисер Емир Кустурица.
Кустендорф је посебан фестивал, без црвеног тепиха, билборда и реклама, у потпуности посвећен филму, музици, дружењу и размени креативних идеја и енергије.
Град направљен од дрвета, Дрвенград, је централно место свих дешавања на фестивалу. У њему се приказују филмови, одржавају концерти, у њему се упознаје, дружи, заљубљује, ради, учи, одмара, спава, једе, размишља и ужива. Као и сваки град, и Дрвенград има централни трг и на њему цркву Светог Саве, библиотеку, галерију, пијацу, обданиште, „затвор“, базен, сауну, фризерски салон, посластичарницу, продавницу, спортске терене, биоскопе и ресторане и многе друге садржаје које боравак на фестивалу чине незаборавним.
Филмски програм
Филмски програм на фестивалу Кустендорф се одвија у неколико биоскопа. У биоскопу Проклета авлија, који је и највећи, приказују се филмови у оквиру Такмичарског програма, као и филмови из програма Савремене тенденције. Филмови у оквиру програма Ретроспектива великана приказују се у биоскопу Стенли Кјубрик. Остали филмски програми приказују се у амфитеатру Ноам Чомски. Након пројекција филмова, у овим салама се одржавају радионице филмских аутора.
Смештај
У Дрвенграду се не могу наћи две исте собе јер свака има другачије осликан, ручно рађен намештај, другачији поглед кроз прозор, различит пут којим се до ње долази. Собе се налазе у аутентичним дрвеним кућама и све имају купатило, телевизор, телефон и приступ интернету. За време трајања фестивала, смештај у Дрвенграду резервисан је за госте и учеснике Кустендорфа. Такође, гости Фестивала су смештени и у хотелу Ивер, у новоотвореном ски-центру, као и у Визиторском центру недалеко од самог села.
Ресторани
- Ресторан Висконти – домаћа и страна кухиња намењена учесницима и гостима Фестивала
- Kафе Проклета авлија – савршено место за упознавање у сјајној атмосфери
- Национални ресторан Лотика – ресторан са националном кухињом
- Посластичарница Код Ћоркана – слаткиши и топли напици
- Капор бар – џез клуб
- Клуб Орсон Велс – новоотворена дискотека
Рецепција
Љубазно и вредно особље рецепције хотела Мећавник пружиће вам све неопходне информације о Фестивалу, смештају и догађајима и одговориће на свако ваше питање.
О Фестивалу
Осамнаести Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф одржаће се између 22. и 25. јануара 2025. године у организацији продукцијске куће Раста интернешенел, a под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије и Мећавник града. Као и претходних година, фестивал је посвећен младим филмским ствараоцима и великанима светског ауторског филма.
КОНТАКТ
Осамнаести Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф
25. 1. 2025. – 25. 1. 2025 .
Раста интернeшенел
Милорада Митровића 15
11 000 Београд
тел / факс: +381 11 24 31 505
Фестивал
rastaint@gmail.com
Kоординатор програма | Служба за госте
Нана Кустурица
rastaint@gmail.com
Прес служба
Данијела Ракић
presskustendorf@gmail.com
ПОД ПОКРОВИТЕЉСТВОМ
© 2025 | Kustendorf Film and Music Festival. Сва права задржана.