Стефан Ђорђевић рођен је 1987. године у Бору. Након што се због студија преселио у Београд, његово дотадашње главно интересовање, скејтбординг, бива замењено филмом и фотографијом. Аматерски филм Креп који је режирао био је инспирација за играни филм Тилва Рош Николе Лежаића, и у истом филму Стефан игра једну од две главне улоге. Тилва Рош је освојио Срце Сарајева за најбољи филм 2010. године и био је номинован за Европско откриће од стране Европске филмске академије. Завршио је основне и мастер студије камере на Факултету драмских уметности у Београду. Дипломирао је са краткометражним играним филмом Камен у руци, који је приказан на многим међународним фестивалима, након премијере у АЦИД програму Канског филмског фестивала. На овом филму, Стефан је био сценариста и директор фотографије, а филм је режирао Стефан Иванчић. За време студија, режирао је и снимао неколико краткометражнних филмова од којих се издвајају документарни филм Путовање, документарни филм Делинквенти Јована Тодоровића и Крила и ствари који је корежирао са Јеленом Гавриловић. Његов најновији филм Последња слика о оцу, који је писао и режирао, имао је светску премијеру на Филмском фестивалу у Локарну и добио је Награду младог жирија за најбољи међународни кратки филм. На фестивалу у Сарајеву филм је проглашен за најбољи у међународној селекцији кратких филмова.