Овај документарни филм приказује горко-слатки живот две старице које живе изоловано у брдима источне Босне. Природа је ентитет са којим оне причају, којег слушају и поштују. Филм истиче нематеријално културно наслеђе кроз приказ бајалица и ритуала против временских непогода, града и олуја. Приказује се једноставност и чистота њиховог живота, али и мукотрпан рад. Радња у филму је свакодневни живот у унутрашњости, а интимни свет старица сагледава се кроз њихов међусобни однос, као и кроз однос према природи. Поетски тон кадрова ослања се на референце из жанр-сцена реализма у сликарству.