15.1. | 11:00 | Свлачење
Синопсис
Радња Свлачења смештена је у Сједињене Државе крајем шездесетих година прошлог века. Млада Џини бежи од куће и одлази у Њујорк у нади да ће постати певачица. Тамо се упознаје са заједницом хипика и боема. За то време Џинини родитељи из предграћа трагају за изгубљеном кћерком. Напори родитеља да пронађу и разумеју своју кћер доводе до низа трагикомичних и непријатних ситуација.
Режија
Miloš Forman
Сценарио
Miloš Forman, John Guare, Jean-Claude Carrière, John Klein
Директор фотографије
Miroslav Ondricek
Монтажа
John Carter
Продуцент
Alfred W. Crown
Продукцијскe кућe
Crown-Hausman, Forman Production
Улоге
Linnea Heacock, Lynn Carlin, Buck Henry, Georgia Engel, Tony Harvey, Audra Lindley, Paul Benedict
Трајање
93’
Jан Томаш Форман рођен је 1932. године у Чехословачкој, а 2018. година остаће упамћена као година у којој смо изгубили прослављеног режисера Милоша Формана. Током живота урадио је многo, али ће остати упамћен првенствено као оскаровац. У његовом случају то подразумева 33 номинације, а награду за најбољег режисера освојио је два пута. Његов први целовечерњи играни филм Црни Петар (1963) сматран je филмом године у Чехословачкој. Потом снима Љубави једне плавуше (1965), филм који је номинован за Златног лава, па играо двадест и две недеље за редом у Њујорку и донео Форману прву номинацију за Оскара. Сатирични филм Гори, моја госпођице (1967) одредио је потоњу судбину свог аутора. Наредне године Европу су захватили политички немири, фестивал у Кану је отказан, а Форман, један од предводника чехословачког новог таласа, отишао је у егзил. Иако је и пре егзила био прослављени режисер, Формана са правом памтимо као оскаровца, не само због великог броја номинација и награда. Вероватно је само Били Вајлдер пре њега успео да се тако посвећено натурализује у америчко поднебље, да тамо буде обасипан признањима, а да опет задржи толико од оног што је са собом донео. Свлачење (1971), Лет изнад кукавичјег гнезда (1975), Коса (1979), Регтајм (1981), Амадеус (1984), Валмон (1989), Народ против Ларија Флинта (1976) и Човек на Месецу (1999), певају песму коју Америка назива својом. То је песма побуњеног весељака баченог у жрвањ историје, да би тамо био задиркиван, тучен и гажен, и да би својом неминовном жртом разобличио ту историју. Оно што је америчко у овим филмовима је њихова мелодрамскa oснова, коју је Форман надоградио чешким хумором и алегоријом. За Формана није само Моцарт био Амадеус, геније како би рекли Римљани, или Богољуб како би рекли Срби. За Формана су то је били и Џек Николсонов Рендл Мекмарфи, и космати распевани хипици Косе, и еротоман Лари Флинт, и забављач Енди Кофман, као и Франциско Гоја коме је посветио свој последњи филмски рад. Весела поетика генија, који упорно остаје човек, можда би тако могли описати Форманову филмску заоставштину.