drugstore

14.1. | 13:30 | Драгстор каубој

САД/1989
Гас Ван Сант

Синопсис

Боб Хјуз вођа је клана наркомана коју чине његова жена Дијана и још један пар који своју зависност хране пљачкајући апотеке док путују широм Америке. Након што члан групе доживи трагедију, Боб одлучује да мора да напусти свој дисфункционални клан и да постане чист. Раскид са зависничком прошлошћу испоставља се да је много тежи него што је очекивао, јер Боба прогања стари познаник који жели да набави дрогу по сваку цену.

Режија
Gus Van Sant

Сценарио
Gus Van Sant & Daniel Yost

Директор фотографије
Robert D. Yeoman

Монтажа
Mary Bauer, Curtiss Clayton

Продуценти
Karen Murphy, Nick Wechsler

Продукцијска кућа
Avenue Pictures

Улоге
Matt Dillon, Kelly Lynch, James Le Gros, heather Graham, Eric Hull, Max Perlich

Трајање
101’

Гас Ван Сант
Биографија режисера
Гас Ван Сант

Гас Ван Сант је амерички филмски режисер, сценариста, фотограф и сликар. Иако рођен у Кентакију, у својим двадесетим Ван Сант одлази на Запад и већину своје потоње филмографије посвећује истраживању живота тог дела Сједињених држава. Већ од првог филма Лоша ноћ (1986) он у фокус ставља животе маргиналаца, често хомосексуалаца, и тражи простор за њихове приче у америчком филму. Након успеха филма, Ван Сант се сели у Орегон и ради на сценаријима за филмове Драгстор каубој (1989) и Мој приватни Ајдахо (1991). Оба филма настављају преокупације људима са маргине, а потоњи је приказан на фестивалу у Венецији. Рани успех прате и све популарније теме, што му доноси и комерцијални успех. Након Блуза каубојки (1993), где телесни деформитет постаје повод за тематизацију различитости, следе Жена за коју се умире (1995) и Добри Вил Хантинг (1997), са девет номинација за Оскара. Ван Сант наставља да балансира између комерцијалнијих и приступачнијих филмова, попут Упознати Форестера (2000) и истраживања маргине, са филмовима Слон (2003), са којим осваја Златну палму, Последњи дани (2005) и Парк Параноја (2007). Следи филм Милк (2008), који Шону Пену доноси Оскара за насловну улогу. Након тога, Ван Сант је снимио четири филма која носе његову препознатљиву оданост необичним, скрајнутим и угроженим људима. Било да је реч о оболелима од карцинома (Неспокојни, 2011), о еколошкој кризи (Обећана земља, 2012), самоубиству (Море дрвећа, 2015) или инвалидитету (Не брини, неће он далеко, 2018), Гас остаје посвећен поетизацији маргине и оглашавању њене драме.