
16.1. | 11:00 | Двадесети век
Синопсис
Овај опсежни филм епохе прати двојицу пријатеља из детињства на северу Италије са почетка 20. века. Алфредо Берлингијери и Олмо Далко одрастају као блиски пријатељи упркос класним разликама. Међутим, када су одрасли удаљили су се, Алфредо је из породице земљопоседника, а Олмо се бори за права радника. Како године пролазе, фашизам у њиховој земљи јача, и на крају долазе у директан сукоб због вредности за које се залажу.
Режија
Bernardo Bertolucci
Сценарио
Franco Arcalli, Giuseppe Bertolucci, Bernardo Bertolucci
Директор фотографије
Vittorio Storaro
Монтажа
Franco Arcalli
Продуцент
Alberto Grimaldi
Продукцијска кућа
Produzioni Europee Associate (PEA)
Улоге
Robert De Niro, Gérard Depardieu, Dominique Sanda, Francesca Bertini, Laura Betti, Werner Bruhns, Stefania Casini
Трајање
317’

Бернардо Бертолучи (1941-2018) био је италијански филмски режисер и сценариста. Рођен у Парми, као тинејџер написао је један запажен роман, а у филм улази као асистент Пјера Паола Пазолинија на снимању филма Акатоне (1961). Са Пазолинијем је написао и сценарио за свој режисерски деби Кошчата смрт (1962). Пре револуције (1964) суморна је визија Италије тога доба, инспирисана француским новим таласом. Конформиста (1970) је први филм епохе у Бертолучијевом опусу. Бави се односом сексуалности, политике и са њом повезаног насиља, а радња је смештена у ране године фашистичке власти. Политику је занемарио у Последњем тангу у Паризу (1972), да би у амбициозном и грандиозном Двадесетом веку (1974) представио идеолошки и класни дуализам који је обележио тај век, кроз судбине два лика које филм прати буквално од колевке до гроба. Једнако је амбиоциозан и Последњи кинески цар (1983), који кроз животни пут владара из наслова приказује револуционарни прелазак Кине из феудализма у социјализам. Филм је снимљен у сарадњи са британским продуцентом, али и са подршком кинеске државе. Освојио је девет Оскара, победивши у свим категоријама у којима је био номинован. Бертолучи је у наставку каријере снимао филмове на енглеском језику, најчешће са енглеским и америчким глумцима. Један од њих, Чај у Сахари (1990), адаптацијa je романа Пола Боулса. Италијанским језиком говори се у његовом последњем филму Ја и ти (2012), за који је у Кану добио Златну палму за животно дело.Било да је филмску камеру користио као инструмент у игри страсти или као смртоносно оружје, Бертолучи је друштву предочавао истине у које је као посвећени и непоколебљиви марксиста веровао.