Бернардо Бертолучи (1941-2018) био је италијански филмски режисер и сценариста. Рођен у Парми, као тинејџер написао је један запажен роман, а у филм улази као асистент Пјера Паола Пазолинија на снимању филма Акатоне (1961). Са Пазолинијем је написао и сценарио за свој режисерски деби Кошчата смрт (1962). Пре револуције (1964) суморна је визија Италије тога доба, инспирисана француским новим таласом. Конформиста (1970) је први филм епохе у Бертолучијевом опусу. Бави се односом сексуалности, политике и са њом повезаног насиља, а радња је смештена у ране године фашистичке власти. Политику је занемарио у Последњем тангу у Паризу (1972), да би у амбициозном и грандиозном Двадесетом веку (1974) представио идеолошки и класни дуализам који је обележио тај век, кроз судбине два лика које филм прати буквално од колевке до гроба. Једнако је амбиоциозан и Последњи кинески цар (1983), који кроз животни пут владара из наслова приказује револуционарни прелазак Кине из феудализма у социјализам. Филм је снимљен у сарадњи са британским продуцентом, али и са подршком кинеске државе. Освојио је девет Оскара, победивши у свим категоријама у којима је био номинован. Бертолучи је у наставку каријере снимао филмове на енглеском језику, најчешће са енглеским и америчким глумцима. Један од њих, Чај у Сахари (1990), адаптацијa je романа Пола Боулса. Италијанским језиком говори се у његовом последњем филму Ја и ти (2012), за који је у Кану добио Златну палму за животно дело.Било да је филмску камеру користио као инструмент у игри страсти или као смртоносно оружје, Бертолучи је друштву предочавао истине у које је као посвећени и непоколебљиви марксиста веровао.