Виничио Капосела је фантазмагорични кантаутор, песник, писац, али и илузиониста, шоумен и бенд-билдер. Дебитовао је 1990, са албумом All’una e trentacinque circa, под патронатом Ренца Фантинија, те освојио награду Targa Tenco Opera Prima, коју ће у потоњим годинама понети још три пута. Након првих пребиографских албума – телуричног Ballo di San Vito са Марком Риботом и Еваном Луријем, експлозивног Live in Volvo са балканским лименим Кочани оркестром – од патафизике Canzoni a Manovella, посветио се универзалнијим темама, често инспирисан класичном књижевношћу, од Мелвила до Селина, Дантеа и Хомера. Радови попут Ovunque Proteggi, Da Solo and Marinai, Profeti e Balene, постављани су на позорнице као комплетна уметничка дела. Године 2004. написао је књигу Non si muore tutte le mattine, па направио представу позоришта сенки и емисију Radiocapitolazioni на Радију 3. Најновије стваралаштво посветио је Грчкој и ребетику који је више од музике, начин живота: албум Rebetiko Gymnastas (награда за најбољи Worldmusic албум по мишљењу немачких критичара 2013), документарни филм са режисером Андреом Сегреом и књига Тефтери. Исте, 2013. године започео је нови пројекат са Banda della Posta, времешном, али још увек жестоком екипом серенадера-крајишника, на пола пута између Buena Vista Social Club и Тhe Pogues. Капосела им је продуцирао албум, а заједно су били и на турнеји по Италији и иностранству. Године 2015. и 2016. су биле веома важне за Виничија: његова нова књига Il Paese dei Coppoloni, документарни филм Nel Paese dei Coppoloni и најновији студијски албум Le Canzoni della Cupa, круна су двадесетпетогодишње каријере, а при томе истовремено дубока разматрања о Ирпинији (од Hyrpus, древног имена за вукове), земљи отаца заборављеној од историје, али пуној легенди, бајки и бајне музике.