2

Празник

Југославија/1967
Ђорђе Кадијевић

Синопсис

У једном селу у Србији, на Бадњи дан 1943. године, четници збрињавају двојицу пилота из обореног америчког авиона. Нико у селу не говори енглески, па четници мисле да су им савезници послали делегацију, док пилоти верују да су међу партизанима. Неспоразум ће постати трагичан пошто покрене низ догађаја на чијем концу ће пасти крв на највећи православни празник.

Режија
Đorđe Kadijević

Сценарио
Đorđe Kadijević, Aleksandar Petković

Директор фотографије
Aleksandar Petković

Монтажа
Vuksan Lukovac, Asja Sofić

Продукцијска кућа
Kino Klub Beograd

Улоге / Cast
Jovan Janićijević, Anka Zupanc, Dušan Janićijević, Velimir “Bata” Živojinović, Janez Vrhovec, Rastko Tadić, Zaim Muzaferija, Alan Duff, Getachew Tadesse, Dragomir Felba 

Трајање
83’

Ђорђе Кадијевић
Биографија режисера
Ђорђе Кадијевић

Ђорђе  Кадијевић  рођен  је  1933.  године  у  Шибенику.  Дипломирао  је  историју уметности на Филозофском факултету у Београду. Од 1960. године бави се историјом и теоријом уметности, уметничком критиком, и филмском и телевизијском режијом. Аутор је пет целовечерњих играних филмова, шест телевизијских филмова, четири телевизијске серије и десет краткометражних и документарних филмова. Празник (1967), први филм за који је написао и сценарио, настао је у националној кинематографији  у  којој  су  партизански  филмови  били  својеврстван  жанр.  Иако се  радња  Кадијевићевог  филма  одвија  за  време  Другог  светског  рата,  међу протагонистима нема партизана. Субверзиван приступ рату и окупацији Кадијевић је наставио филмовима Поход (1968) и Жарки (1970). Филмом Пуковниковица (1970) заокружује бављење судбинама појединаца за време ратног хаоса и распада друштва. У наставку каријере снимао је углавном телевизијске филмове, најчешће адаптације прозних дела домаћих писаца, али и адаптацију епске народне песме Болани Дојчин (1972). Његове костимиране драме, телевизијски филм Карађорђева смрт (1983) и серија Вук Караџић (1987) обликовале су доживљај великих личности из националне историје деветнаестог века код најширег телевизијског аудиторијума. Телевизијски  филм  Лептирица  (1973),  по  прози  Милована  Глишића,  сматра  се првим  хорор  филмом  у  националној  кинематографији.  Филмом  Свето  место (1990), који је истраживање мрачније стране сексуалности, Кадијевић се још једном вратио жанру хорора.