Миљен Крека Кљаковић, рођен у Осијеку 1950. године је филмски сценограф који је током четрдесет година каријере стекао међународну репутацију и признања, захваљујући раду на више од тридесет филмова. Дипломац је Ликовне академије у Београду. Члан је бројних удружења, као што су: Америчко удружења арт директора, Aкадемија филмске уметности и науке Србије и француске Куће уметника у Паризу и др. Добитник је бројних награда са свој рад, укључујући награде Француске филмске академије и Европске филмске академије за Деликатесну радњу (1991) Марка Кароа и Жана Пјера Женеа. Сценографско решење за тај филм подразумевало је изградњу објекта – зграде у којој на врхунцу филма продире вода и руши спратове. Сценографија за филм Емира Кустурице Подземље (1995) је захтевала израду више различитих објеката. За сцене на почетку филма Кљаковић је направио улице и зграде оштећене током немачког бомбардовања Београда 1941. године, као и ентеријере тих објеката. Такође, направио је и подрум у ком протагонисти чекају крај рата који се одавно завршио, као и објекат који је у филму представио мрежу подземих тунела који се простиру испод читаве Европе. Са Кустурицом је претходно сарађивао на филмовима Дом за вешање (1988) и Аризона дрим (1993). За потоњи филм Кљаковић је направио ентеријере продавнице кадилака и ранча у Аризони. Такође, направио je и упечатљив реквизит − хибрид бицикла и летеће машине браће Рајт. Ову необичну летелицу у филму конструише главни јунак, ког игра глумац Џони Деп. Као сценограф радио је и на филму Храбри (1996), режисерском дебију Џонија Депа, за који је ваљало направити насеље окружено пустињом и огромном депонијом смећа. Номинацију за награду Еми у категорији најбоље сценографије добио је за телевизијски филм Распућин (1996) Улија Едела, док му је изградња реплике античке Троје за мини серију Јелена Тројанска (2003) донела номинацију за Награду за сценографску изузетност Америчког удружењеа арт директора. За филм Врсте 2 (1998) Кљаковић је израдио ентеријере свемирског брода и биолошке лабораторије по којима се крећу ксеноморфне врсте из маште уметника ХР Џиџера.Снимање мини серије Дина (2000) изискивало је израду објеката као што су Империјална палата, Палата куће Харконен, као и престоницу Пешчане планете − град Аракин са улицама и зградама. За филм Тајни пролаз (2004) изградио је реплику дела Венеције из шеснаестог века на површини од 80.000 квадратних метара. Паклени ред (2003) подразумевао је реплику ентеријера базилике Светог Петра у Риму, укључујући Бернинијев бронзани покров над гробом првог црквеног поглавара. Сценографија за филм Маџида Маџидија Мухамед (2015) је просторно највећи објекат који је Кљековић до сада изградио. На површини од 120.000 квадратних метара направио је реплику Меке из средњег века, византијског манастира Босра и више ентеријера.

Изложбу је припремио Миљен Крека Кљаковић и преставља развој сценографија за неке од филмова које је радио – од скицa до остварења.