LOGO-KUCICA-1210x423

Такмичарски програм Кустендорфа

Данас је 21. децембар, најкраћи дан у години. Са задовољством вам представљамо такмичарски програм Кустендорфа 2019,  у оквиру кога ћемо приказати 21 краткометражни филм:

Бити више као Бeгзи, Микел Сторм Гломстајн, Норвешка
Божанствени пут, Иларија Ди Карло, Немачка
Дођавола с Мари, Леополд Деволф, САД/Француска
Елизабет, Војцех Климала, Пољска
Заувек, Команданте, Фајсал Атраш, Куба/Шпанија/Сирија
И ја имам нешто за тебе, Иво Конфедер, Пољска
Јесењи валцер, Огњен Петковић, Србија/САД
Како пливати, Ноа Гусаков, Израел
Капитал, Иван Перекратов, Русија
Клање, Саман Хосеинпур, Ако Зандкарими, Иран
Костакурта, Саша Карановић, Република Српска
Лет кукавице, Ксабијер Алконеро, Шпанија
Манила је пуна мушкараца по имену Бој, Ендрју Стивен Ли, Филипини/САД
Митоза, Халит Рухат Јилдиз, Немачка
Монах, Жарко Иванов, Македонија
Ол инклузив, Корина Швингрубер Илић, Швајцарска
Пет минута до мора, Наталија Мирзојан, Русија
Последња бајка о Земљи, Магдалена Северин, Игор Поланијевиц, Пољска
Сатана, Карлос Тапија Гонзалес, Швајцарска
Сва ова створења, Чарлс Вилијамс, Аустралија
Титанијум, Гoкче Ердем, Турска/Канада

Такмичарски програм дванаестог Кустендорфа чиниће петнаест играних, три документарна, два анимирана и један експериментални краткометражни филм. Желимо да се захвалимо свим ауторима који су нам послали своје радове. Међу 718 филмова које смо погледали могло би се одабрати довољно добрих филмова и за много дужи фестивал од предстојећег Кустендорфа, који ће се одржати између 11. и 16. јануара 2019. године у Дрвенграду, на Мокрој Гори.

LOGO-KUCICA-1210x423

Почиње акредитовање медија за 12. Кустендорф

Дванаести Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф одржаће се од 11. до 16. јануара на Мећавнику, на Мокрој Гори. Фестивал чији је оснивач и уметнички директор Емир Кустурица као и претходних година биће посвећен младим филмским ствараоцима и светски прослављеним ауторима.

Позивамо представнике медија који желе да испрате фестивал да поднесу захтеве за акредитовање најкасније до 20.12.2018. Формулар за акредитовање можете преузети овде.

Одговор о добијању акредитација биће послат после 25. децембра 2018.

Програм фестивала биће представљен ускоро на конференцији за медије.

Срдачно!

LOGO-KUCICA-1210x423

Тражимо филмове

Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф 2019 одржаће се у јануару, а конкурс за пријаве је отворен до 1. децембра ове године.

У такмичарском програму фестивала приказују се краткометражни филмови, а позив је отворен за филмске ауторе из целог света. Једино ограничење је трајање. Уколико је ваш филм краћи од 45 минута, пошаљите нам попуњен образац са линком за гледање на kustendorffestival@gmail.com.

Образац за пријављивање можете преузети овде.

Изабрани филмови такмичиће се за фестивалске награде, а њихови аутори биће позвани да учествују у програмима фестивала.

tankred test

Разговор са Танкредом Рамонеом

Последњег дана Фестивала приказан је документарни филм Нема бога, нема господара: историја анархизма, француског документаристе Танкреда Рамонеа, а након приказивања одржана је радионица са режисером.

Првобитно филозоф, Рамоне документаризму приступа као наставку својих филозофских истраживања, тако да ову историју анархизма доживљава као практичан допринос традицији анархистичке мисли. Хтео сам да се бавим пропагандом дела, али немам то у себи, тако да је ово мој вид пропаганде делом, рекао је Рамоне о свом филму.

Историја анархизма до данас остаје скривена и непозната. Поједини догађаји јесу познати и историјски истражени, али целокупна прича анархистичких покрета, од Прудона до данас, не постоји. Тако да је Рамонеов филм, за који му је требало пет година истраживања, и значајан допринос историјографији и значајан документ анархизма.

Публика на Мећавнику је могла видети развој анархизма од његових почетака у деветнаестом веку, до гушења великих побуна на почетку Другог светског рата. Рамоне је направио и трећи део филма, који прати догађаје од краја Другог светског рата до данас, али му је финансијска подршка за развој укинута и приказивање трећег дела, који је ипак успео да заврши, заустављено. Изгледа да је анархизам прихватљив само кад је фолкор, само кад је у прошлости, закључује Рамоне, који признаје да је у питању вид цензуре његовог пројекта.

Цензура, тврди режисер, само потврђује да је анархизам и даље актуелан и проблематичан, што опет доказује да је наше време веома налик времену великих социјалних побуна са краја деветнаестог века, као и то да нам је прича о анархизму потребнија него икад.

 

 

dan_06_zatvaranje_milica.00_19_48_13.Still001

Свечаност затварања и додела награда

Једанаести Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф окончан је вечерас церемонијом доделе награда.

Програм је отворен омажом једном од најзначајнијих глумаца српског филма, Александру Берчеку.

Након омажа и вишеминутних овација публике, професор Емир Кустурица је Берчеку уручио Награду за будуће стваралаштво или награду Дрво живота. Срели смо се на љубави према другим стварима и на причама који нису централно везане за оно што обично неуспјешни глумци најчешће покрећу, а то је прича о глуми, реко је за Берчека професор Кустурица и додао да се о тој умјетности врло тешко може говорити и да она једино функционише у тренутку када неко подивља или када неко зажели да читав један пакет осјећања протури кроз камеру и у ствари покаже како је та игра, како је то један писац рекао, игра стаклених перли.

Пошто је ово награда за будуће филмове, а Професор је редитељ…па памет у главу, шаљиво је изјавио Берчек прихватајући награду.

Програм је настављен наступом фолклорног ансамбла АКУД Светозар Марковић из Крагујевца, који је извео сплет игара из Шумадије, Гламочко немо коло и Молдавску тарантелу.

Затим је професор Емир Кустурица уручио дипломе учесницима такмичарског програма Фестивала, након чега је позван жири да објави победнике Фестивала.

Добитиник овогодишње награде Вилко Филач, за најбољу фотографију, је Пјотр Павлус за филм Стварно је екстра. Награду је уручио Иштван Борбаш, који је истакао значај фотографије и упоредио је са градњом мостова између светла и сенке, режије и глуме, а Вилка Филача је назвао великим мостоградитељем, чији присуство се осећа у свакој слици коју је снимио.

Церемонија је настављена доделом специјалних и главних награда.

Пошто су све приче испричане, увек је лепо видети једну која говори о болним истинама на нови начин и у новој географији, истакао је члан овогодишњег жирија, Пеца Поповић и уручио прву специјалну награду жирија филму Шанел у режији Умберта Ваљеха. Друга специјална награда отишла је филму Вртешка Руслана Братова, за које жири рекао да на неодољив начин и са пуно хумора иде већ знаном стазом у кинематограгији причајући о често безумној мушкости.

Награду Бронзано јаје филму Лумпен Николе Вучинића уручио је професор Серж Регур, који је истакао да филм говори о стварности глобалног тржишта које живот доброг радника своди на безначајност једне тачке.

Сребрно јаје уручено је филму Петнаест у режији Самеха Алаа. Награду је уручио Властимир Судар, истакавши да је реч о филму који показује како у свету одраслих једно дете преузима одговорност неизвесне будућности.

Главну награду, Златно јаје, освојио је филм који на веома осетљив начин сведочи о жудњи за животом у политички сложеном свету, филм Бомбона, у режији Ракана Мајасија. Златно јаје палестинском режисеру Мајасију уручио је Пеца Поповић.

Након доделе награда, професор Кустурица је присутне подсетио да је овогодишњи Кустендорф инспирисан игубљеним руским аванградним филмом Окована филмом и његовим ауторима Владимиром Мајаковским и Љиљом Брик.

Ништа боље не може да се деси једном аутору и једном фестивалу, него да крене у авантуру тамо где је нестао један диван авангардни филм, закључио је професор Кустурица и прогласио Фестивал затвореним.

 

pobednici

Додељене награде 11. Кустендорфа

На церемонији затварања проглашени су победници 11. Mеђународног филмског и музичког фестивала Кустендорф.

Добитиник овогодишње награде Вилко Филач, за најбољу фотографију, је Пјотр Павлус за филм Стварно је екстра. Награду је уручио Иштван Борбаш, који је истакао значај фотографије и упоредио је са градњом мостова између светла и сенке, режије и глуме, а Вилка Филача је назвао великим мостоградитељем, чији присуство се осећа у свакој слици коју је снимио.

Церемонија је настављена доделом специјалних и главних награда.

Пошто су све приче испричане, увек је лепо видети једну која говори о болним истинама на нови начин и у новој географији, истакао је члан овогодишњег жирија, Пеца Поповић и уручио прву специјалну награду жирија филму Шанелу режији Умберта Ваљеха. Друга специјална награда отишла је филму Вртешка Руслана Братова, за које жири рекао да на неодољив начин и са пуно хумора иде већ знаном стазом у кинематограгији причајући о често безумној мушкости.

Награду Бронзано јаје филму Лумпен Николе Вучинића уручио је професор Серж Регур, који је истакао да филм говори о стварности глобалног тржишта које живот доброг радника чини безначајним.

Сребрно јаје уручено је филму Петнаесту режији Самеха Алаа. Награду је уручио Властимир Судар, истакавши да је реч о филму који показује како у свету одраслих једно дете преузима одговорност неизвесне будућности.

Главну награду, Златно јаје, освојио је филм који на веома осетљив начин сведочи о жудњи за животом у политички сложеном свету, филм Бомбона, у режији Ракана Мајасија. Златно јаје палестинском режисеру Мајасију уручио је Пеца Поповић.

 

 

template vesti copy

Александар Берчек стигао на Мећавник

Велики филмски глумац Александар Берчек дошао је на Мећавник. Дочекале су га Дуња и Нана Кустурица. У оквиру ретроспективног програма гости фестивала гледали су претходних дана неке од филмова које је Берчек обележио својим улогама, а глумцу ће данас у оквиру церемоније затварања Кустендорфа бити уручено Дрво живота – награда за будуће филмове.

dan_05_Komendarev

Радионица са Стефаном Командаревим

Петог дана Фестивала гости су имали прилику да гледају, премијерно у Србији, пројекцију филма Правци, бугарског режисера Стефана Командарева. Након пројекције, режисер је одржао радионицу.

Већ двоструки бугарски кандитат за Оскара, Командарев је режисер који инсистира на поетици миграције и транзиције, које осећа као централне проблеме своје земље, а која је заједничка за већину земаља Источне Европе. Тако су Правци филм који је лако могао бити смештен и у Србији, Румунији или Босни, што га чини социјално универзалним, препознатљивим и значајним за читав један регион.

Као и са филмовима Свет је велики и спасење чека иза угла (2008) и Суд (2014), и Правци су опседнути транзиционом кризом и миграцијом становништва у земље Западне Европе. Док су у два претходна филма то били животи Бугара који одлазе на Запад и миграната који пролазе кроз Бугарску на свом путу ка Западу, сада је реч о животу бугарских таксиста, које Командарев користи као слику целокупног буграског друштва.

Бугарска је земља оптимиста, цитирао је Комндаревједног од својих ликова, јер су песимисти и релисти већ отишли. У ову шалу стаје Командаревљев осећај живота и расположење његових филмова. Јер, колико год тешку и грубу представу друштва нудио, режисер не бежи од хумора, нити од наде.

Направио сам овај филм због своје деце, јер сам забринут у каквом ће свету они живети, закључио је Командарев и додао, иако у стилу шале о песимистима, да ипак има наде.

Бугарска премијера филма тек треба да се деси, али је режисер са присутнима поделио причу о тестној пројекцији филма, на којој су били само таксисти бугарске престонице. Око 250 таксиста је гледало филм, каже Командарев, и прихватили су га као истину о себи. За њега је то била последња провера филма и потврда да је оптимизам примерено животно и поетичко становиште.

 

 

template vesti

Четврто вече Такмичарског програма

Четвртог и последњег такмичарског дана 11. Кустендорфа, публика је имала прилику да погледа шест филмова: Мој дечко Леополда Деволфа, Амор Изабел Ламберти, Све што расте Милене Грујић, Стварно је екстра Катажине Важехе и Џодилеркс Дела Круз, радница месеца Карла Франциска Манатада.

 

template vesti copy

Отворена изложба Миљена Креке Кљаковића

Петог дана Кустендорфа професор Емир Кустурица је у галерији Капор отворио изложбу посвећену делу сценографа Миљена Креке Кљаковића.

Кљаковић иза себе има четири деценије сценографског искуства, а радио је на филмовима као што су Специјално васпитање, Како сам систематски уништен од идиота, Варљиво лето ’68, Јагуаров скок, Јагоде у грлу, Тајванска канаста, Петријин венац, Свети Георгије убива аждаху, Мухамед: гласник Божји. Светску славу је стекао филмом Деликатесна радња, у режији Марка Кароа и Жан-Пјера Жанеа, за који је добио награде Цезар и Феликс. Са професором Кустурицом Кљаковић је радио на филмовима Дом за вешање, Подземље и Аризона дрим.

Отварајући изложбу професор Кустурица је Креку назвао комплетним аутором, који не прати само режисерову визију, него има свој јединствени пут, који прати. Професор Кустурица је додао да присутни имају прилику да виде рад једног посвећеног занатлије и изврсног уметника, чије присуство је филм попут Подземља учинило оним што јесте.

Изложба се састоји од оригиналних сценографских скица и фотографија завршених сценографија. Међу изложеним примерима је и Кљаковићев рад на филму Мухамед Маџида Маџидија, који представља просторно највећи пројекат његове досадашње каријере – изградњу реплике средњовековног града Меке, византијског манастира Босра, као и више ентеријера, на површини од 120.000 квадратних метара.