Гордан Михић је српски сценариста, драмски писац и филмски режисер. Рођен је 1938. у Мостару.  Са Љубишом Козомаром је написао сценаријe за девет играних филмова, а један су заједно и режирали. Буђење пацова (1967), награђен Сребним медведом у Берлину, један је од првих филмова који је приказивао живот градске сиротиње, сексуалних мањина и разорни утицај високе политике на живот обичног човека. Кад будем мртав и бео (1968), који такође приказује свет маргиналаца, сматра се једним од најбољих југословенских филмова свих времена. Михић је, заједно са Козомаром, режирао филм Вране (1969) који у Југославији никада није имао праву биоскопску дистрибуцију, али је приказан на једанаест међународних филмских фестивала у свету, укључујући кански програм Недеља критике, а добио је чак и награду за најбољу режију на фестивалу у Таормини у Италији. Вране, као и готово сви филмови настали по сценаријима Михића и Козомаре припадају црном таласу.

Период након црног таласа у југословенској кинематографији обележили су режисери који су студирали у Прагу. И у време прашке школе Михић је био један од значајних сценариста, са сценаријима за филмове као што су Чувар плаже у зимском периоду (1976) и Варљиво лето ’68 (1984). Са Емиром Кустурицом први пут је сарађивао на филму Дом за вешање (1988). За овај филм по Михићевом сценарију, Кустурица је добио награду за најбољу режију на фестивалу у Кану. Црна мачка, бели мачор (1997), још један филм који је по Михићевом сценарију режирао Кустурица, награђен je Сребрним лавом за режију на фестивалу у Венецији.

Гордан Михић био је сценариста током црног таласа, прашке школе, а пише и данас.

Љубиша Козомара рођен је 1928. у Сомбору, а умро је 1984. године у Београду. За време школовања, определио се за новинарство радећи у Борби, Младости, Фронту и другим листовима од којих је неке и сам уређивао. Бавио се литературом посебно приповеткама, есејистиком и писањем филмских сценарија. Са Горданом Михићем написао је сценарио за филмове Буђење пацова, Кад будем мртав и бео, Звиждук у осам, Доћи и остати, Време љубави, Топле године, Сирота Марија и Бубашинтер. У сарадњи са Горданом Михићем режирао је и целовечерњи играни филм Вране (1969).