Живојин Павловић (1933–1998) био је српски режисер, писац и сликар. Студирао је сликарство, а филмом је почео да се бави у београдском Кино клубу. Његови филмови припадају такозваном црном таласу југословенског филма, појави из шездесетих и седамдесетих година прошлог века. Ти филмови приказивали су наличје југословенског пута у социјализам и карактерише их реалистичан приказ свакодневног живота обичних људи. Филмови црног таласа са успехом су приказивани на фестивалима у западној Европи, док су у Југославији били критички оспоравани и занемаривани у биоскопској дистрибуцији. Са Горданом Михићем и Љубишом Козомаром као сценаристима, Живојн Павловић снимио је филмове Буђење пацова и Кад будем мртав и бео. Буђење пацова награђено је Сребним медведом, наградом за најбољу режију на Берлинском филмском фестивалу.