kustendorflogo

Почиње акредитовање медија за 12. Кустендорф

Дванаести Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф одржаће се од 11. до 16. јануара на Мећавнику, на Мокрој Гори. Фестивал чији је оснивач и уметнички директор Емир Кустурица као и претходних година биће посвећен младим филмским ствараоцима и светски прослављеним ауторима.

Позивамо представнике медија који желе да испрате фестивал да поднесу захтеве за акредитовање најкасније до 20.12.2018. Формулар за пријављивање можете преузети овде.

Одговор о добијању акредитација биће послат после 25. децембра 2018.

Програм фестивала биће представљен ускоро на конференцији за медије.

Срдачно!

kustendorflogo

Тражимо филмове

Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф 2018 одржаће се од 15. до 21. јануара, а конкурс за пријаве је отворен до 1. децембра.

У такмичарском програму фестивала приказују се краткометражни филмови, а позив је отворен за филмске ауторе из целог света. Једино ограничење је трајање. Уколико је ваш филм краћи од 45 минута, попуните формулар и пошаљите нам линк на kustendorffestival@gmail.com.

Формулар за пријављивање можете преузети овде.

Изабрани филмови такмичиће се за фестивалске награде, а њихови аутори биће позвани да учествују у програмима фестивала.

Coolest-web-headerRESIZE

Кустендорф изабран у 25 најкул фестивала на свету

Кустендорф је поново уврштен у годишњу листу 25 најкул фестивала на свету америчког часописа Мувимејкер. Листу је саставио осмочлани жири који чине филмски ствараоци, уредници програма филмских фестивала и филмски публицисти.

На овогодишњој листи налазе се фестивали у распону од добро познатих смотри које окупљају хиљаде филмских уметника до фестивала за које нису чули ни најпосвећенији филмски ентузијасти и ствараоци. Фестивал у Дрвенграду уписан је у каталог топонима у распону од Џерома у Аризони до јужнокорејског Џонџуа и од Арктичког круга до карипске обале Колумбије следећим речима:

На Кустендорфу време стаје, а посетиоци су уроњени у свет чудесних филмова, непрекидних журки и прича мајстора филмскe уметности. На челу скупа је Емир Кустурица, српски филмски аутор и добитник две Златне палме, који привлачи лучоноше филмске уметности попут Џонија Депа, Алфонса Куарона и Андреја Кончаловског на разговоре и ретроспективе. Сва пажња је усмерена на препознавање нових талената из читавог света, па је фестивал савршено место за долазећу генерацију младих филмских аутора.

Ево комплетне листе часописа Мувимејкер.

naslovna

Завршна свечаност и додела награда

Десети Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф окончан је вечерас церемонијом доделе награда.

Фолклорни ансамбл АКУД Светозар Марковић из Крагујевца започео је програм својом тачком.

Емир Кустурица потом је уручио дипломе учесницима такмичарског програма Фестивала. На позорницу је изашао жири да објави добитнике фестивалских награда.

Професор Кустурица уручио је потом новоустановљену награду – Награду за најпоетичнији филм – бугарском режисeру Николају Тодорову за филм Пре сна. У свом обраћању Кустурица је поменуо и филмове Смрзавање Нелисије Лоу и Ој, Крајино Саше Карановића,  који су на њега оставили снажан утисак.

Никола Лежаић, члан жирија уручио је Специјалну награду жирија Алију Асгарију и Фарнуш Самади за филм Тишина.

Награду „Вилко Филач“ за најбољу фотографију Мишел Аматје и Иштван Борбаш доделили су Андреју Мајки за филм Први. Борбаш је одлуку образложио речима да је то „филм  у ком фотографија омогућава садејство поруке филма и визуелних елемената. Тај филм је визуелна поезија. Рад који одбацује извештачене ставове и исказује велико техничко знање.“

Коначно, саопштене су добитници главних фестивалских награда. Глинг Јан, Никола Лежаић и Кристијан Валсамидис, чланови жирија рекли су да је Бронзано јаје за филм Низ грло Матео Гариљо заслужио „игром на танкој линији између фикцијског и документарног, уз невероватну усредсређеност на детаље“.

Сребно јаје добила је Тоне Отили за филм Лулу у стварном животу. У образложењу жирија стоји да „филм успешно представља усамљену и пркосну девојку која у додатној димензији стварности, на интернету, тражи љубав и саосећање које јој не пружа наш тродимензионални универзум.“

Златно јаје добио је Михаел Алалу за филм Трн. Награду му је уручила Глинг Јан, председница жирија, рекавши да филм има „беспрекорну нарацију и јединствен развој лика. Трн нам омогућава да разумемо сву апсурдност и лепоту људских осећања.“

Потом је Емир Кустурица званично затворио фестивал.

погледајте галерију фотографија

naslovna

Радионица са Џанг Јангом

Након пројекције филма Душа на струни режисер Џанг Јанг разговарао је са млађим колегама у Проклетој авлији.

На почетку је говорио о тибетанској митологији и рекао да је фолкорним елементима, накиту који у филму има проминенту улогу, доделио магијску функцију, па су ти камечићи постали талисмани, камен и гвожђе са небеса.

На питање модератора о третману времена у филму, Јанг је рекао да је филм базиран на роману који говори о писцу који тражи свог књижевног јунака, као и на још једном краћем роману. Те две приче су испреплетене на начин да се у филму не може увек одредити временски период, то јест да ли је реч о прошлости, садашњости или будућности филмских ликова. Додао је да је оваквој поставци на руку ишла чињеница да на Тибету и данас људи носе стару одећу, из претходних епоха.

Јанг је рекао да је Душа на струни филм настао у типичним продукцијским околностима за Кину, са стандардном филмском екипом која броји 130 људи.

Када је током разговора његов филм упоређен са радом Александра Ходоровског, Џанг Јанг је рекао да је, као и често код чилеанског аутора, у овом филму приказује духовно путовање, да су почетак и крај филма повезани као што су у религији повезани циклуси реинкарнације и да је тиме желео да постигне другачији однос узрока и последица догађаја у филмској причи.

Јанг је на крају рекао да његов филм користи жанр вестерна као маску за причу о духовном путовању и да га је пејзаж иснпирисао за одабир врсте филмског језика.

погледајте галерију фотографија

4a

Последње пројекције у оквиру такмичарског програма

Последње вечери такмичарског програма приказани су преостали филмови младих режисера. Пре пројекције публика је поздравила чланове жирија, као и младе филмаџије.

Приказани су: Сувозачи Огњена Исаиловића, Отплутај, Отплови Џоу Џоу Лам, Пре сна Николаја Тодорова, Папаруда Луције Лупу, Ој крајино Саше Карановића и Цело небо стане у око мртве краве Франциске Алегрије.

 

naslovna

Радионица са Лиуом Ђиеом

Након што је у оквиру програма Савремене тенденције приказан филм Де Лан, режисер Лиу Ђие одржао је радионицу са студетнима и гостима фестивала.

Одговарајући на питање зашто је сместио радњу филма баш у аутономну регију Тибет, аутор је рекао да је на неки начин повезан са том провинцијом, као и да је богата дивном природом и у њој живи много различитих етничких група.

Аутор је рекао да су ликови у филму натуршчици, а костим аутеничан, као и приказ начина живота који се нису много променили од осамдесетих година прошлог века до данас. Навео је да је главни глумац из Пекинга, али да је он у овој провинцији провео два месеца, док је главна глумица пореклом одатле али је студирала у Пекингу. Остали су управо из места у коме је филм сниман.

Режисер је навео да је велика већина савремених кинеских филмова у стилу холивудских блокбастера и да користе пуно специјалних ефеката, док је он желео да сними уметнички филм чија је сврха да људи у Кини науче више о мањинама. Рекао је да својим филмовима жели да утиче на људе, као и да документује стварност модерне Кине.

Главни глумац је током читавог филма интровертан и тек на крају показује емоције. Режисер је рекао да је то зато што се он заправо не усуђује да покуша било шта, иако воли Де Лан и иако је на неки начин пронашао нову породицу.

Лиу Ђие је испричао и анегдоту са директором фотографије из Немачке са којим је сарађивао на овом филму. Највећа потешкоћа за време снимања био је недостатак кисеоника, с обзиром на то да су снимали на око 5000 метара надморске висине. Директор фотографије је и вегетаријанац, тако да је било проблема са храном, пошто у тим крајевима углавном једу месо, а ретко које воће и поврће успева. Често би, током снимања, режисер одлагао да заустави камеру,  како би глумци заиста излгедали уморно. Једном приликом су он и директор фотографије са камером и монитором ишли за њима и снимали, на крају се сам режисер толико уморио да је ископчао каблове и сео на земљу, док је директор фотографије наставио за глумцима све док нису сасвим изашли из видног поља Лиуа Ђиеа.

погледајте галерију фотографија

naslovna

Џанг Јанг дочекан на Кустендорфу

Џанг Јанг, кинески режисер и сценариста, стигао је четвртог дана фестивала. Дочекан је уз традиционалну добродошлицу са хлебом, сољу и медовачом.

Режисер је на Кустендорфу по први пут. Његов најновији филм, Душа на струни, који је премијерно приказан у такмичарском програму на Међународном филмском фестивалу у Шангају 2016. године и добио награду за најбољу фотографију, биће приказан у оквиру програма Савремене тенденције.

погледајте галерију фотографија

3 kropovana

Трећи такмичарски дан

Трећeг дана такмичарског програма приказан су филмови Смрзавање Нелисије Лоу, Љубав Реке Бучи, Дадија Пуђе Гурунг и Бибусана Баснета и филм Хане Џалали После. Уместо режисера Лада Кватаније, филм Први представљао је директор фотографије Андреј Маика.

naslovna

Радионица са Антијем Јокиненом

Након пројекције филма Антија Јокинена Цветови зла фински режисер разговарао је са младим филмаџијама у Проклетој авлији.

Јокинен је рекао да је земља из које долази, истовремено и социјална држава, али и земља у којој је стопа незапослености међу младима изузетно велика. То је друштвени контекст приказаног филма.

Рекао је да су сви млади глумци у подели Цветова зла натуршчици и да их је изабрао на кастингу између више од 500 младих људи, са намером да верно представи живот у предграђима Хелсинкија. Јокинен је рекао да му је важно да још пре него што напише сценарио воли да има поделу, зато што када пише ставља фотографије глумаца на зид. Тако је Цветова зла написао имајући за улогу Џунoа у виду младића који је реп уметник из Хелсинкија.

Говорећи о разлици у раду са професионалним и глумцима-аматерима, Анти Јокинен је рекао да се професионалцима могу давати задаци, док натуршчици играју себе, а само говоре текст који им је он написао. Због тога је не-глумцима давао улоге које одговарају њиховим личностима.

На питање о музици коришћеној у филму, Јокинен је рекао да му је панк група Експлоитед бесплатно уступила музику, под условом да им пошаље гајбу финског пива.

Говорећи о снимању дигиталном технологијом, Јокинен је рекао да је она омогућила две ствари. Прва је да данас свако може да сними филм, а друга да свако може да схвати да није лако снимити добар филм. Тако је, због дигиталне технологије, професија филмског режисера постала проминентнија.

На питање о стилу монтаже у његовом филму, Јокинен је рекао да је брза смена кадрова кратке дужине оно што разликује Цветове зла од његових других филмова, зато што је снимио филм о хистерији, који је истовремено и дистопија и коментар о стању финског друштва.

погледајте галерију фотографија