Радионица са Џанг Јангом
Након пројекције филма Душа на струни режисер Џанг Јанг разговарао је са млађим колегама у Проклетој авлији.
На почетку је говорио о тибетанској митологији и рекао да је фолкорним елементима, накиту који у филму има проминенту улогу, доделио магијску функцију, па су ти камечићи постали талисмани, камен и гвожђе са небеса.
На питање модератора о третману времена у филму, Јанг је рекао да је филм базиран на роману који говори о писцу који тражи свог књижевног јунака, као и на још једном краћем роману. Те две приче су испреплетене на начин да се у филму не може увек одредити временски период, то јест да ли је реч о прошлости, садашњости или будућности филмских ликова. Додао је да је оваквој поставци на руку ишла чињеница да на Тибету и данас људи носе стару одећу, из претходних епоха.
Јанг је рекао да је Душа на струни филм настао у типичним продукцијским околностима за Кину, са стандардном филмском екипом која броји 130 људи.
Када је током разговора његов филм упоређен са радом Александра Ходоровског, Џанг Јанг је рекао да је, као и често код чилеанског аутора, у овом филму приказује духовно путовање, да су почетак и крај филма повезани као што су у религији повезани циклуси реинкарнације и да је тиме желео да постигне другачији однос узрока и последица догађаја у филмској причи.
Јанг је на крају рекао да његов филм користи жанр вестерна као маску за причу о духовном путовању и да га је пејзаж иснпирисао за одабир врсте филмског језика.
