Лав Дијаз – филм мора говорити истину
Након пројекције филма који је однео победу на фестивалу у Венецији, Жена која је отишла, аутор филма Лав Дијаз, одржао је радионицу са студентима и гостима Фестивала.
Режисер са Филипина радионицу је отворио излагањем о томе како кроз своје филмове преиспитује шта је предмет борбе. По његовим речима, тежња за трајањем, једна од очигледнијих карактеристика његовог филмског језика произлази из потребе да истражи најбољи начин за остваривање јединства простора и времена. Кроз овај приступ, аутор интегрише и начин живота филипинског и малајског народа, карактеристике културног кода, животног стила који се чврсто везује за појам чекања.
Дијаз истиче да инспирацију налази у великим писцима попут Толстоја и Достојевског, што објашњава зашто се гледање његових филмова може поредити са осећајем савлађивања великог романа. Режисер верује у моћ причања приче, наратива, јер је сваки људски живот саткан од наратива. По његовим речима: „наратив није само почетак, средина и крај. Свака слика је по себи наратив.”
Дијазови филмови су и филмови о Филипинцима, јер он сам сматра да је свака прича –прича о историји. „Уметник није само уметник, он је културни радник.”
Нагласио је да веома пажљиво бира епоху, трудећи се да нађе оне тренутке у историји који су контрадикторни и преломни.
Режисер користи локације које дају позадину за свет који ствара, избегава крупне кадрове, сцене су у реалном трајању, а црно-бела слика је његов начин гледања на свет. Ово су све ухватљиви елементи поетике аутора који је неке од својих филмова снимао два месеца, а неке и десет година, али увек са малим буџетима и малом екипом, зато што велика филмска екипа и велики буџети захтевају прецизан план снимања од ког се не може одступати. Истиче и да су пробе врло важне због дугих кадрова и да је данас могуће филм снимити било којом камером, али и мобилним телефоном, те да треба приграбити предности дигиталне технологије.
Говорећи о методу снимања филмова, Дијаз је рекао да је и сценариста и сниматељ, али да је „монтажа најтежи процес, зато што подразумева непрекидно доношење одлука.”
Дијаз је закључио да је филм његова вера, и поручио младим филмаџијама да правиме филм користећи оно што имамо, увек трагајући за једним циљем, а то је како да саопштимо истину.
погледајте галерију фотографија
