Синопсис

Током шездесетих година прошлог века, млада демократија Западне Немачке стидела се сопствене нацистичке прошлости и истовремено се саживљавала са улогом империјалистичке и капиталистичке испоставе суочене са сопственим комунистичким двојником. Поратна генерација, у директном сукобу са генерацијом својих очева, тражила је своје место. Студентски покрет је букнуо 1966. године.  Однос студената и владајућих структура се погоршавао, чиме су укључене стране постајале радикалније, што је постепено ескалирало у насиље радикализујући обе укључене стране. Из те гневне омладине издвојили су се новинарка Улрике Мајнхоф, филмаџија Холгер Мејнс, студенти Андреас Бадер и Гудрун Енслин, као и адвокат Хорст Малер. Када је студентски покрет доживео крах крајем ’68. године, они су остали усамљени у својим радикалним идејама, очајнички тражећи начин да наставе револуционарну борбу. ФЦА (Фракција Црвене Армије) основана је 1970. године у илегали. И влада и симпатизери били су опрезни. Прекретница се догодила 1972. године. За мање од недељу дана, припадници ФЦА извршили су пет великих напада, уз много жртава. Влада је заузела тврд и непомирљив став према овом терористичком покрету. Број жртава је растао на свим странама, укључујући чланове ФЦА (у затвору и на слободи), владу (припадници полиције, али и политичари и званичници), а нарочито анонимне цивиле. Гласови који су доводили у питање политичке и моралне последице поступака ФЦА, као и потпуну репресију савезне владе, постепено су утихнули. Јесен ’77. године обележена је крвавим расплетом ове приче, која је истовремено и рат представа. Влада је одбила да капитулира, како пред захтевима ФЦА која је тражила ослобађање свих својих затворених чланова у замену за Шлејера, киднапованог председника Уније послодаваца, тако и пред палестинским командосима који су, приступивши ФЦА, отели авион са немачким туристима. Током једне ноћи таоци из авиона ослобођени су одлучном акцијом на аеродрому у Могадишу, преживели оснивачи ФЦА су у немачком затвору „извршили самоубиства“, а Шлејера су погубили отмичари. Визуелни материјал о овим трагичним догађајима је веома богат. Немачка младост ослања се на слике из три међусобно непомирљива извора: западнонемачка влада, ФЦА и филмски аутори оног времена (Годар, Фасбиндер и Антониони). Филмска прича испричана је у садашњем времену и хронолошки, без ретроспективних делова, искључиво кроз слике настале у време када се одигравају догађаји о којима говори. Везе између ликова, као и драмске структуре и атмосферe, остварени су монтажним поступцима.