Биографија режисера

Франтишек Влачил

Франтишек Влачил је рођен у Чешком Тешину. Детињство и младост провео је у северној Моравској и Брну. Врло рано је показао уметнички таленат. Одмах након Другог светског рата почео је да студира естетику и историју уметности на Филозофском факултету Масариковог универзитета у Брну. Истовремено придружио се секцији која се бавила израдом анимираних, нарочито луткарских филмова. Године 1949. завршио је факултет, потом се преселио у Праг где је 7 година радио у студију чехословачке армије.

Влачил, чији се каснији филмови сматрају високо естетизованим и лирским, на почетку каријере правио је наменске, наставне и пропагандне филмове, у којима је, међутим, очигледна изузетна инвентивност. Први играни филм на коме је радио била је Тенковска бригада (1955) режисера Ива Томана, где је био асистент режије задужен за сцену битке у којој је учествовало око 3000 статиста.

Његов први самостални краткометражни играни филм, Облаци од стакла (1957), инспирисан једном лирском песмом, снимљен је у боји и говори о дечаку опседнутом летењем.

Први целовечерњи играни филм Франтишека Влачила, Бела голубица (1960), прати лет једног голуба писмоноше. Уместо на балтичко острво, голуб атерира у Чехословачку када га случајно рани дечак у инвалидским колицима. Овај црно-бели филм симболистичке сликовитости у историји филма сматра се наговештајем чехословачког новог таласа.

Филм је приказан на Венецијанском филмском фестивалу и награђен на више међународних фестивала. Успех Беле голубице омогућио је Влачилу рад на великим продукцијама. Истовремено, Влачил одступа од лирске линије коју је дотада пратио и окреће се епици.

Радња филма Ђаволова замка (1962), смештена у 16. век и доба реформације, прати судбину млинара и његовог сина који бивају осумњичени за вештичарење због гласина које шири локални краљевски намесник, завидан на њиховом богатству и угледу.

Наредни Влачилов филм Маркета Лазарова (1967) сматра се његовим ремек-делом. Само рад на сценарију трајао је три године, а снимање и монтажа још толико. У данашњим тржишним условима ова средњевековна фреска о христијанизацији пагана вероватно не би могла да буде снимљена. Према већини филмских критичара и филмских стваралаца, ово је најбољи филм чехословачке производње.

Долина пчела (1968) такође је смештена у средњи век и говори о верском фанатизму једног витешког реда. Уследио је филм Аделхајд (1970), први целовечерњи филм у боји у филмографији Франтишека Влачила, који се бави судбином судетских Немаца након Другог светског рата.

Након Аделхајд, Влачил је пао у немилост државних власти, па је неко време снимао краткометражне филмове за децу и један кратки документарац о Прашкој сецесији. Повратнички Дим на пољу кромпира (1976), је једноставна, лирска прича о доктору који се сели у провинцију, након што му супруга емигрира у иностранство, а Сенке врелог лета (1977) напета је драма о мирољубивом сељаку коме пет бандита упада у кућу. Овај филм, један од два добитника Велике награде на фестивалу у Карловим Варима те године, понегде се описује и као „моравски Пси од сламе“.

Филмови из завршне фазе Влачилове каријере ретко су приказивани изван Чехословачке. Поред осталог, снимио је и биографски филм о композитору Антонину Дворжаку Концерт на крају лета (1979). Влачил је добио награду за животно дело у Карловим Варима 1998, а Маркета Лазарова је проглашена за најбољи чешки филм свих времена.

„Песник и мислилац филмских слика“ Франтишек Влачил је умро 28. јануара 1999. године у Прагу, не дочекавши свој седамдесетпети рођендан.