Ретроспектива великана

ОКО ПОНОЋИ

САД / Француска | 1986

Бертран Таверније

still01

Режија:
Бертран Таверније

Сценарио:
Давид Рејфил,
Бертран Таверније

Директор фотографије:
Бруно де Кајзер

Монтажа:
Арман Псени

Продуцент:
Ирвин Винклер

Продукцијска кућа:
Little Bear,
PECF

Улоге:
Декстер Гордон,
Франсоа Клизе,
Габријел Хекер, 

Сандра Ривс-Филипс

Трајање:
133′

Синопсис

Љубитељ би-бопа спријатељује се са америчким саксофонистом који живи у Паризу. Убрзо открива мрачну страну његове личности, склоност ка алкохолизму и депресији. Љубитељ уметности покушава да помогне уметнику избледеле славе и спаси га самоуништења. То пријатељство промениће њихове животе. Филм је заснован на мемоарима у којима је Франсис Подра описао своје пријатељство са пијанистом Бадом Пауелом. Око поноћи је филм посвећен џез музици и музичарима.

Bertrand Tavernier

Биографија режисера

Бертран Таверније

Бертран Таверније је француски филмски режисер, сценариста, глумац и продуцент. У раној младости је био фасциниран филмовима Џона Форда, Џозефа Лозија, Самјуела Фулера и Вилијема Велмана. Студиje права је напустио да би радио као асистент режије Жан Пјера Мелвила на филму Свештеник Леон Морен (1961). Потом је писао критику за чувене филмске часописе Каје ду синема и Позитиф. Догађаји из маја 1968. оставили су на њега снажан утицај. Његов први филм, Часовничар из Сен-Пола (1974), адаптација романа Жоржа Сименона, награђен је специјалном наградом жирија на фестивалу у Берлину. У његовом потоњем опусу доминирају историјски филмови који тематизују различите епохе француске историје. У тим филмовима Таверније преиспитује званично тумачење историје, а истовремено делује као ”сеизмограф” који региструје значајне друштвене промене своје епохе. Судија и убица (1976) eвоцира потиснута и трауматична сећања на доба Париске комуне, а документарни филм Безимени рат (1991) пробија зид ћутања подигнут око борбе алжирског народа за независност. Поред историјских филмова, у његовом еклектичном опусу налазе се и филмови као што су Мисисипи блуз (1983) документарни филм који истражује свет Вилијема Фокнера, блуза и госпела, музичка драма Око поноћи (1986) и Мамац (1995), драма о адолесцентима који убијају из користољубља, награђена Златним медведом на фестивалу у Берлину. Његов најновији филм, комедија Француски министар (2013), адаптацијa je стрипа.

Написао је и две утицајне књиге о америчкој кинематографији. Поред осталог, тренутно ради на документарном филму Путовање у срце француске кинематографије.