Ретроспектива великана

АНДРЕЈ РУБЉОВ

СССР | 1966

Андреј Тарковски

rublev02

Режија:
Андреј Тарковски

Сценарио:
Андреј Кончаловски
Андреј Тарковски

Директор фотографије:
Вадим Јусов

Монтажа:
Татјана Јегоричева
Људмила Фејгинова
Олга Шевкуњенко

Продуцент:
Тамара Агародникова

Продукцијска кућа:
Мосфильм

Улоге:
Анатолиј Солоњицин
Иван Лапиков
Николај Гринко
Николај Сергејев
Ирма Рауш

Трајање:
205′

Синопсис

Филм приказује живот иконописца Андреја Рубљова у турбулентном периоду руске историје, кроз неколико епизода. На средњевековну Русију гледамо са становишта овог лутајућег монаха, суоченог са узнемирујућoм стварношћу чија ће истовремено ужасавајућа и заводљива природа довести у питање његов позив и веру.

 

kinopoisk.ru

Биографија режисера

Андреј Тарковски

Андреј Тарковски био је руски филмски режисер, сценариста и теоретичар филма. Детињство је провео у градићу Јуревецу на Волги, у руској Ивановској области. Студије арапског језика у Москви напушта након годину дана и придружује се једној геолошкој експедицији на путовању у Сибир. По повратку уписује студије филмске режије на ВГИК-у.

Са Андрејом Кончаловским написао је сценарио за свој дипломски филм Ваљак и виолина (1960), а сарађивали су и на сценаријима за два наредна целовечерња филма. Иваново детињство (1962) је филм о дечаку чије је детињство обележено ратом. Четрнаестогодишњи Николај Бурљајев, који је у том филму играо насловну улогу, претходно је дебитовао у краткометражном Дечаку и голубу Кончаловског. Следећи филм Тарковског, Андреј Рубљов (1966), умногоме је фикционализована биографија најпознатијег руског иконописца. Један критичар рекао је да је тај филм „сâм икона, пре него филм о иконописцу“. Соларис (1972), формално научнофантастични филм, а суштински парабола о људској природи, адаптација је романа Станислава Лема. Огледало (1977) је делимично аутобиoграфски филм којим Тарковски жели да створи осећај да су „музика Баха и Перголезија, Пушкинова писма и прелазак војника преко превоја Сиваш подједнако важни за људско искуство као и породични догађаји“. Совјетски филмски естаблишмент отписао је филм као „елитистички“. Сталкер (1979) је прича о водичу на опасном путовању које предузимају људи који су изгубили наду. Тарковски своја два последња филма снима на Западу. Носталгија (1983) приказује стање духа човека принуђеног да напусти своју земљу. Жртвовање (1986) је филм о покушају човека да спаси свет од апокалипсe нуклеарног рата. Исте године експлодирао је реактор нуклеарне електране у Чернобиљу, а Андреј Тарковски умро је у Паризу.

Књига Вајање у времену (1986) тестаментарни је документ у коме Тарковски објашњава своје схватање естетике, уметности и кинематографије, уз детаљан осврт на филмове које је режирао.