Радионица са Алфонсом Куароном: дуги кадрови у микрокосмосу хистерије

radionica kuaron

Након пројекције филма Потомци, аутор Алфонсо Куарон je разговарао са младим филмским ауторима чији се филмови такмиче за награде овогодишњег Кустендорфа и другим учесницима фестивала. Пре радионице, Емир Кустурица уручио је Куарону Награду за будуће филмове, најпрестижније кустендорфско признање. Професор Кустурица описао је Куарона као режисера који није изгубио ауторски осећај, без обзира на продукцијске размере филмова које је снимао.

Сам разговор био је подељен у два блока. У првом блоку говорило се о управо приказаном филму, потом је приказан краткометражни филм Јонаса Куарона Анингак, чија се радња наслања на Гравитацију старијег Куарона. Други блок био је посвећен Гравитацији.

Описујући свој рад на Потомцима, Алфонсо Куарон је рекао је тај филм мишљен пре као есеј, него као наративни филм. Рекао је да је писању сценарија претходило обимно истраживање, иако сам никада није прочитао роман који је послужио као предложак.

”Понуђен ми је сажетак романа, отприлике пола странице текста. Премиса ми се веома допала…Одлучио сам да снимим филм о савременом хедонистичком друштву у коме је лично задовољство основна сврха постојања…Хтео сам да филм утемељим у стварности, а не да правим фантазију. То је разочарало људе који су очекивали да виде летеће аутомобиле и људе у пластичним оделима.”

Куарон је рекао да је тескобна и параноидна атмосфера која карактерише филм производ атмосфере која је влада у западном свету у време рушења Светског трговинског центра у Њујорку.

“Баш у том тренутку били смо на фестивалу у Торонту са филмом И ја теби кеву. Након напада, сви летови су били отказани и недељу дана нисмо могли да мрднемо. Клаустрофобично осећање које је тада владало може се описати као микрокосмос хистерије.”

Куарон је рекао да је Лондон и Енглеску изабрао са место радње зато што је то стари империјални центар, са јаким институцијама и ”маском мултикултуралности”, као и зато што је Британија острво.

На опаску да је филм можда могао да сними и на Куби, рекао је:

”Нисам желео да се радња филма одвија у диктатури. Желео сам да све догађа у демократији. Хтео сам да у Лондон доведем конфликте који се одвијају широм света. Чини ми се да се нешто слично догађа ових дана и у стварности (у Паризу, прим. ур.)”

Куарон је детаљно говорио и о одабиру глумаца, те описивао своју сарадњу са њима, као и са сниматељем Емануелом ”Ћивом” Лубецким, својим сталним сарадником. Као одговор на питања из публике Куарон је описао своје схватање кинематографских техника, мизанкадрова, дубинске оштрине, односу између планова, те говорио о значају ритма за филм. Куарон је рекао да филм доживљава као музику, рекавши да је за сваки филм најбитније одредити тему (у смислу музиче теме, прим. ур.).

У другом делу разговора, посвећеном Гравитацији, на бројна питања из публике, Куарон је говорио о специфичним технолошким аспектима снимања. Куарон је, између осталог, објаснио како је у великом броју сцена тог филма глумцима снимао само лица, док је све друго било компјутерски анимирано.

Вечерашња радионица била је посебна због тога што су млади аутори имали прилику да разговарају са режисером који ауторски приступa кинематографији, радећи при том у продукцијским оквирима великих холивудских студија.

погледајте галерију слика

погледајте видео снимак