Жири награде „Вилко Филач“
Члан жирија
Јануш Камински
Јануш Камински је пољски сниматељ и филмски редитељ. Након завођења ванредног стања у Пољској 1981. емигрирао је у САД. Дипломирао је на Колумбија колеџу у Чикагу 1987, а потом се преселио у Лос Анђелес да би студирао на Америчком филмском институту, где је окончао студије стекавши звање мастера уметности (М.Ф.А). Каминскијева холивудска каријера почела је раних деведесестих учешћем на различитим пројектима, између ослах и на награђиваном телевизијском филму Дивље цвеће који је режирала Дајана Китон.
Дугу и успешну сарадњу са Стивеном Спилбергом Камински је започео 1993. телевизијским филмом Генерација 61, где је Спилберг био извршни продуцент. Први филм који су заједно радили била је Шиндлерова листа (1993), за који је Камински награђен Оскаром за фотографију, као и наградом БАФТА. Након тога, Камински је снимао све Спилбергове филмове: Амистад (1997), Парк из доба јуре (1997), Вештачка интелигенција (2001), Специјални извештај (2002), Ухвати ме ако можеш (2002), Терминал (2004), Рат светова (2005), Минхен (2005), Индијана Џонс и Краљевство кристалне лобање (2008), Ратни коњ (2011) и Линколн (2012). Своју другу награду Америчке филмске академије Камински је добио радећи на Спилберговом филму Спасавање редова Рајана (1998). Још три пута је био номинован за ту награду, за филмове Амистад, Ронилачко звоно и лептир и Ратни коњ.
Други филмови које Камински потписује као директор фотографије су Откуд знаш (2010), Смешни људи (2009), Џери Магвајер (1996), Висинска авантура (1995), Исткано срцем (1995) и Авантуре Хаклберија Фина (1995)…
Камински је режирао филмове Изгубљене душе (2000), Ханиа (2007) и Амерички сан (2011), на којима је такође радио и као сниматељ.
Члан жирија
Горан Воларевић
Горан Воларевић је српски директор фотографије рођен 1967. године у Београду. Филмску и телевизијску камеру студирао је на Факултету драмских уметности у Београду. По дипломирању радио је као први асистент и швенкер Милорада Глушице, шефа катедре на којој је студирао. Први целовечерњи играни филм који је снимио као директор фотографије је Сиви камион црвене боје (2004) Срђана Кољевића. Награђен је Златном мимозом за најбољу фотографију на фестивалу у Херцег Новом. Награду југословенске секције Међународне федерације филмских критичара (ФИПРЕСЦИ) добио је за филм Четврти човек (2007). Исти филм приказан је на Међународном фестивалу сниматеља браћа Манаки у Битољу. Драмску телевизијску серију Вратиће се роде почиње да снима 2007. Реч је о серији која је у Србији и региону остварила велику популарност и признања критике. Воларевић је 2007. снимио Жену са сломљеним носем, филм запажен у европским фестивалским оквирима, а 2010. године филм епохе Монтевидео, бог те видео који драматизује одлазак југословенске фудбалске репрезентације на прво светско првенство у Уругвају. Поред играних филмова Горан Воларевић је снимио и велики број реклама, документарних и телевизијских филмова.