Савремене тенденције

ВЕЛИКА ЛЕПОТА

Италија / Француска | 2013

Паоло Сорентино

 

Режија:
Паоло Сорентино

Сценарио:
Паоло Сорентино
Умберто Контарело
     

Директор фотографије:
Лука Бигази

Монтажа:
Кристиjано Траваљоли

Продукција:
Виола Престиери
Никола Ђулијано
Франческа Ћима

Продукцијска кућа:
Indigo Films

Улоге:
Тони Сервило
Карло Вердоне
Сабрина Ферили
Карло Бућиросо
Ијаја Форте
Памела Вилорези
Галатеа Ранци 

Трајање:
142 минута

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

интернет страница филма

Синопсис

Након свог 65-ог рођендана Ђеп Гамбардела, писац једног романа и римски бонвиван, потражиће дубљи смисао живота који му се претворио у бескрајни низ раскошних забава за припаднике виших сталежа друштва, бизарних уметничких перформанса и циничних салонских разговора. Присећајући се сопственог доба невиности, Ђеп у кулисама града и друштва што га окружују изнова открива лепоту у сасвим неочекиваним ситуацијама, местима и људима. На том путу сусреће низ карактера, међу њима и бившег мужа своје некадашње љубавнице, стриптизету на ивици нервног слома, па чак и једну живу светицу.

Попут Дантеових Вергилија и Беатриче, Сорентинов Ђеп
Гамбарела служи као водич кроз, обичним смртницима
непознате, делове града Рима и тамошњег високог друштва, при чему никада није сасвим јасно кроз коју област из Дантеове трилогије се путује.

Биографија редитеља

ПАОЛО СОРЕНТИНО

sorrentino 001

Паоло Сорентино је италијански режисер и сценариста. Рођен је у Напуљу 1970. године. На почетку каријере снимио је неколико краткометражних играних филмова и написао сценарио за целовечерњи играни филм Напуљска прашина. Целовечерњи деби имао је са филмом Сувишни човек (2001) који је приказан на филмском фестивалу у Венецији. Тај филм истовремено представља почетак његове сарадње са глумцем Тонијем Сервилом који ће му постати чест сарадник. Психолошки трилер о усамљеном бизнисмену који пада у канџе мафије Последице љубави (2004) номинован је за Златну палму у Кану. као и Породични пријатељ (2006). Уследио је филм Див (2008) биографски филм о Ђулију Андреотију у ком Тони Сервило игра улогу контроверзног италијанског премијера. Филм је освојио награду жирија на фестивалу у Кану. Награду Екуменског жирија на истом фестивалу добио је следећи Сорентинов филм, Ово мора да је то место (2011) који је наслов позајмио од песме америчке групе Talkingheads. Певач те групе Дејвид Бирн био је аутор музике за филм, заједно са Вилом Олдхамом. Најновији Сорентинов филм Велика лепота (2013), још једна сарадња са Тонијем Сервилом, такође је приказан на канском филмском фестивалу, a као италијански  кандидат ушао је и у ужи избор за најбољи филм ван енглеског говорног подручја по мишљењу чланова Америчке филмске академије.