Музички програм

РИБЉА ЧОРБА

Србија

Рибља Чорба је музичка група из Београда препознатљива по хард рок звуку и упечатљивим стиховима који су најчешће ласцивни, љубавни, друштвено свесни или бар политички провокативни. Група је основана 1978. године када су се у београдској кафани Шуматовац састали Бора Ђорђевић, певач и аутор песама и Миша Алексић, басиста. Први сингл Рибље Чорбе била је Лутка са насловне стране, ванвременска балада о фото моделу жељном успеха, написана из перспективе огорченог младог човека. Клавијатуре на студијском снимку те песме свирао је познати џез трубач Стјепко Гут. Репутацију концертне атракције Рибља Чорба је градила већ од својих првих јавних наступа. На једном од раних концерата Бора Ђорђевић је током нумере Лутка изводио „блудне кореографске захвате са кројачком лутком, да би је, пред сам крај песме, потпуно дезинтегрисао“. Први самостални стадионски концерт Рибља Чорба је одржала на београдском Ташмајдану. Поред пиротехнике и вештачке магле, спектакуларности концерта допринео је и наступ за ту прилику оформљене „антибалетске“ групе Рибетине са Мери Цакић и Траволтом из Борче Греде. На концерт је дошло више од десет хиљада људи, што је посебно импресивно ако се има у виду да је први студијски албум Рибље Чорбе Кост у грлу објављен тек десетак дана након тога. Каријера Рибље Чорбе креће се затим између реалних балада о најтежим животним ситуацијама и шаљивих песама о лаким дрогама, рекордних тиража југословенског рока и упечатљивих рима које су из рок поезије прешле у говорни језик, пародичних обрада Џона Ленона, Ерика Бардона и групе Monkees и апокалиптичне парафразе Џона Милтона у power балади Погледај дом свој анђеле.

Рибља Чорба недавно је обележила 35 година постојања концертом у Београдској арени. Meђу 15.000 обожаватеља био је велики број оних који су двоструко млађи од самог бенда, па се може рећи да је популарност ове групе  феномен који повезује генерације . Поред Ђорђевића и Алексића, данашњу поставу Рибље чорбе чине Вицко Милатовић (бубњеви), Видоја Божиновић (гитара) и Никола Зорић (клавијатуре).