Музички програм

ЕМИР КУСТУРИЦА И НО СМОКИНГ ОРКЕСТРА

Србија

Емир Кустурица није једини филмски режисер који има бенд. Вуди Ален свира кларинет у малој џез постави, Алмодовар је имао глем рок бенд, Џим Џармуш свира гитару, Клинт Иствуд је својевремено певао баладе, а Виторијо де Сика канцоне…Међутим, ниједном редитељу није пошло за руком да напуни сале од Кијева до Монтевидеа. Аргентина, Уругвај, Чиле, Швајцарска, Украјина, Шпанија, Канада…када не снима филмове обилази свет са  Но смокинг оркестра, својим бендом у ком свира гитару.

Кустурица није случајно спомињао фронтмена ”Секс пистолса”, Сида Вишеса, након што је други пут примио Златну палму на филмском фестивалу у Кану. Но Смокинг Оркестра има енергију панк бенда. Панк је био један од најранијих музичких утицаја бенда чија се прва постава, Забрањено пушење, окупила у Сарајеву 70-их. Чланови бенда су били део Топ листе надреалиста, балканске верзије Монти Пајтоновог летећег циркуса. У својим субверзивним скечевима предвидели су распад Југославије.

Дух Нових примитиваца присутан је и у сценским наступима Но Смокинг Оркестра. ”Пробудите се из досадног сна”, поручују у Унца, унца тајм, алудирајући на апатију западног јавног мнења током бомбардовања Југославије, када су „људи прешли границу између казне и злочина“.

Музика Но Смокинг Оркестра је нераздвојна од Кустурициних филмова, док су његови филмови инспирација за њихове концертне наступе. На сцени им се понекад придруже пријатељи – Хавијер Бардем их је пратио на бубњевима у Кану 2005.године, а Дијего Марадона је са њима певао на концерту након канске пројекције Кустуричиног документарног филма o аргентинском фудбалеру 2008. године.

Кључ успеха Но Смокинг Оркестра је у необичном споју рока и традиционалних балканских мелодија. Њихова инспирација су како рок иконе тако и кафански музичари. Рок рифови мешају се са трубачима, народне песме са панком, циганска гитара са класичном виолином. Концерти Но Смокинг Оркестра могу се описати као спој групне психотерапије и кардио тренинга.

Након заједничког концерта са Но Смокинг Оркестра у Венецији, Џо Страмер је рекао ”Ово би могла да буде музика будућности.”