23/01/2014

Лепота с ону страну истине: радионица Паола Сорентина

22006naslov

Пројекција филма Велика лепота италијанског режисера Паола Сорентина заокружена је радионицом са аутором, у препуној дворани.
На питање о наслову филма, Сорентино је признао да је Велика лепота наслов нереализованог сценарија његовог пријатеља. Додао је да је радни назив филма био Људски апарат.
Упитан да објасни зашто је за протагонисту одабрао 65-огодишњег циника и колико је главни јунак филма сличан њему самом, Сорентино је истакао да је увек снимао филмове о старијим људима. Потом је осетио потребу да ублажи реч цинизам.

Реч је о рашчараном погледу на свет. Иза таквог погледа налази се сентименталност. Такав цинизам заправо је потреба за лепотом, а истовремено представља и дуг лепој књижевности која се у филму често наводи.

На примедбу да је Рим у филму представљен уреднијим и чистијим него што је то случај у стварности, Сорентино је описао своје схватање односа стварности и фикције.

Лепе слике нису лаж. Ја не волим натуралистичке филмове, нити снимам филмове који денунцирају. Када сам снимао филм о Ђулију Андреотију (Див), схватио сам да је његов јавни живот добро познат свима, док се о приватном не зна готово ништа. Због тога сам у филму сам измислио приватни живот. Када је коментарисао филм, Андреоти је рекао да је су сви приказани догађаји из приватног живота истинити, за разлику од оних политичких. Однос стварности и фикције је компликован.

Упитан да ли је користио специјалне ефекте како би филм изгледао хиперреалистично, Сорентино је одговорио негативно. Изнео је свој начелни став о употреби напредних технолошких помагала:

Ако имате више могућности, најбоље је да се одлучите за оно што је најједноставније.

Аутор филма који је италијански кандидат за Оскара објаснио је зашто се у својим филмовима даје предност фикцији:

Не волим филмове који су превише реалистични… Понекад је тешко одредити разлику између измишљеног и стварног. Неке ствари ми на снимању изгледају стварно, само да би на платну деловале потпуно лажно. Али када снимам измишљене ствари људи ми често говоре: „Како је то реалистично!”

Замољен да публици приближи начин на који пише сценарија, Сорентино је рекао да се у великој мери ослања на интуицију:

Пишем веома брзо, зато што не волим да пишем…Увек имам више бележница у којима пишем о будућим филмовима. Многе идеје крадем из других филмова.

Говорећи о раду са глумцима, нарочито са Тонијем Сервилом, Сорентино је рекао:

Најважније је да глумац верује режисеру, а не обрнуто…На почетку каријере, нико од глумаца није имао поверења у мене. Наравно, након што снимите први филм, ствари постају лакше јер тада људи могу да виде ваш рад.

Упитан да објасни мотиве протагонисте, након краћег оклевања Сорентино је пристао:

Њему се пружа шанса да у сопствени живот уведе ред, ако поново почне да пише. Као и ја. Он то схвата на крају филма.

погледајте галерију слика