Вести

СУБЈЕКТИВИЗАМ ИСТОЧНОЕВРОПЉАНА

радионица o Кишловскоm са Олегом Jeкнићем

Ретроспектива филмова Кшиштофа Кишловског настављена је данас пројекцијом остварења Кратки филма о убијању и радионицом са Олегом Јекнићем професором историје и теорије филма из Београда.

С обзиром на то да велики део учесника и гостију фестивал долази из земаља ван европског континента, почетак разговора је био прави тренутак да се сви упознају са геополитичким положајем и историјом Пољске који имају одређујући утицај на уметност те земље. Јекнић је навео неколико историјских момената који су, по њему, посебно важни за разумевање контекста у коме је стварао Кишловски. Реч је о догађајима као што су Стаљинова смрт - након које долази до првог изласка пољских филмских аутора на европску сцену, диктатура генерала  Јарузелског и потоњи процват пољске кинематографије, у коме је настао и опус Кишловског. Јекнић је Пољску осамдесетих година XX века описао као „источноевропску звезду у успону“.

Јекнић је детаљно описао дух времена Европе иза гвоздене завесе осамдесетих, при чему је за почетну тачку узео сопствено искуство одрастања у социјалистичкој Југославији, рекавши да је Кишловски тада прихваћен као филмски аутор који приказује стварност целе Источне Европе. По њему, заједничка карактеристка тог целог простора је чињеница да све ствари имају везе са политиком. Јекнић је изнео тезу да целокупан филмски опус Кишловског представља ход од политичности света његових првих филмова, до покушаја да се тог наслеђа ослободи спиритуалношћу  у својим последњим делима. Ова Јекнићева  тврдња је веома заинтересовала учеснике радионице и распламсала разговор.

Током разговора, Јекнић је учесницима представио елементарни психолошки портрет Кишловског, неке детаље његове филмографије, а потом их је и упознао са тезама познатих теоретичара  који су писали и мислили о његовом делу. По Јекнићу, филозофска позиција Кишловског се најтачније може означити као субјективизам. Реч је о мишљењу да се у немогућности свеобухватне спознаје свет може посматрати само субјективно, личним погледом. Тај субјективизам Источноевропљана, порема Јекнићевим речима, настаје као одговор на покушај комунистичких режима да успоставе колектвизам као начин живота.

Радионица је окончана заједничком анализом сцена из Кратког филма о убијању.

Кратки филм о убијању је настао тако што је Кишловски 1988. године пету епизоду под називом Не убиј из серијала Декалог, која је доживела култни статус, проширио у целовечерњи филм. Филм је освојио бројне награде, међу којима су  Награда жирија и ФИПРЕСЦИ награда на фестивалу у Кану 1988. године, као и награда за најбољи филм Европске филмске академије.  

Вести

    • 06.11.2013

      Пријава за учествовање у такмичарском програму фестивала Кустендорф 2014.
      Обавештавамо Вас да ће Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф 2014. бити одржан од 18. до 23. јануара 2014. Као и претходних година, у такмичарском програму фестивала биће представљени филмови студената и дебитаната. Аутори филмова изабраних за такмичарски програм учествоваће у радионицама са познатим филмским ствараоцима и  у другим програмима фестивала.  У обзир долазе филмови свих жанрова, чије трајање није дуже од 45 минута. Рок за достављање пријава за такмичарски програм фестивала је 20. децембар 2013. Попуњен формулар за пријаву и DVD  са филмом потребно је послати на адресу: RASTA INTERNATIONAL Милорада Митровића 15 11 000 Београд Србија Телефон:    +381 11 2431 505 Мобилни телефон:   +381 63 214 612 Због кратког временског рока ове године је филмове могуће доставити и електронским путем. Попуњен формулар за пријављивање заједно са интернет везама за филмове потребно је послати на адресу kustendorffestival@gmail.com до назначеног рока.  Формулар можете преузети овде.

      ВИШЕ
    • 22.05.2013

      Преминуо чувени руски редитељ Алексеј Балабанов
      У селу Солнечноје, недалеко од Петрограда, преминуо је чувени руски редитељ Алексеј Балабанов. Као узрок смрти руски медији наводе срчани удар. Иако је превезен у болницу, лекари нису успели да се изборе за његов живот. Алексеј Октјабринович Балабанов рођен је  1959. године у Свердловску, данашњем Јекатеринбургу. Преводилачке студије завршио је на институту Горки у Њижнем Новгороду. Током службе у Совјетској армији путовао је у  земље Африке и Азије и учествао у ратним дејствима у Афганистану. Потом је студирао филмску режију и сценаристику у Москви и радио као асистент у филмском студију у Свердловску.  Први кратки филм снимио је на Уралу 1985. године, написавши сценарио за једну ноћ. Остаће упамћен по филмовима као што су„Брат“,“О монструмима и људима“, „Рат“, али и сарадњи са глумцем Сергејем Бодровим. Према његовој адаптацији Булгаковљеве прозе снимио је филм „Морфијум“.  Његов последњи филм „И ја хоћу“ бавио се питањем напуштања овоземаљског живота кроз метафоричну причу у мистичном торњу који људи походе надајући се да ће пронаћи спасење. Поред уметничке вредности, његови филмови су и снажна сведочанства о првим, хаотичним годинама постсовјетске Русије.  Био је гост Кустендорфа 2013, када је одржао радионицу са учесницима фестивала где је говорио о раду на свом последњем филму. Са Емиром Кустурицом планирао је филм о Стаљиновој младости. Алексеј Балабанов снимио је шеснаест филмова, а за већину је сам написао и сценарија. Иза њега је остала супруга Надежда Васиљева, костимографкиња, и њихова два сина. 

      ВИШЕ
    • 23.01.2013

      ЗАВРШЕН МЕЂУНАРОДНИ ФИЛМСКИ И МУЗИЧКИ ФЕСТИВАЛ КУСТЕНДОРФ 2013
      Церемонија свечаног затварања Међународног филмског и музичког фестивала  Кустендорф 2013 почела је наступом Културно-уметничког друштва „Копаоник“ из  Лепосавића чији је сценски наступ, ношње, спој песме и игре одушевио публику која их је поздравила великим аплаузом. Као специјално изненађење вечери затварања фестивала Кустендорф одржана је пројекција кратког анимираног филма под називом Коље, руског уметника и режисера Бориса Казакова. Анимација у филму је настала коришћењем ексера и 35мм траке, тако да је ово, уједно био једини филм урађен старом технологијом. Официјелни  део програма почео је доделом специјално дизајнираних диплома које се, у знак сећања на боравак у Кустендорфу, додељују свим студентима, учесницима ТАКМИЧАРСКОГ ПРОГРАМА. Конферансије, Дуња Кустурица позвала је  оснивача фестивала Емира Кустурицу да студентима додели дипломе. Док су се студенти смењивали, сликајући се и поздрављајући са Кустурицом, атмосфера у публици се загревала. На сцену су, затим, изашли чланови оба жирија - израелска списатељица и глумица Алона Кимхи (председница жирија), српски теоретичар медија и филмски и ТВ режисер Олег Јекнић, амерички филмски продуцент, директор продукције и асистент режије Мајкл Хаусман који је за ову прилику био у обучен у српску народну ношњу, и чланови жирија Награде за најбољу камеру „Вилко Филач“ познати чешки камерман Мартин Шец и Светолик Мића Зајц, прослављени српски мотажер и дизајнер звука. У име жирија за Награду „Вилко Филач“ за најбољу камеру публици се обратио Светолик Мића Зајц објашњавајући како је ова награда са поносом названа Вилко Филачо у знак сећања на дугогодишњег сарадника Емира Кустурицеи и да је велика одговорности  и част бити у жирију и додао: - Камера је најуочљивији део филма. Приповедање сликом је база филма које може да побољша и подстакне емоције и подржи општу идеју. Сниматељи могу да путем светла, кретања камере и кадрирања изразе сопствено тумачење и да помогну режисеру како би постигао свој циљ. Међу одабраним филмовима у Такмичарском програму најистакнутији рад остварио је Карлос Кореа у мексичким филмом Дон Сабас, који је и добитник фестивалске Награде „Вилко Филач“ за најбољу камеру за 2013. годину. Поздрављена бурним аплаузом на сцену је изашла председница жирија израелска списатељица и глумица Алона Кимхи која је образложила одлуке и представила је победнике фестивала, следећим речима: - Како је једном речено, у стварању филмова се праве многе грешке, међутим, публика уме да у мраку биоскопа пронађе драгуље међу камењем. Обратили смо пажњу на три главне вредности филмова: аутентичност, оригиналност и креативност. Филмови које смо изабрали најбоље су испунили ове циљеве, као и висок технички ниво, поседују лични редитељски стил и зрелости својих прича. Филмови које смо изабрали су добро конципиран, емоционално богати и добро произведени. Трећа награда Кустендорфа 2013 - Бронзано јаје припало је филму Татех израелског режисера Јанива Линтона. Друга награда, Сребрно јаје, додељена је данском филму Барвало, који је режирао Расмус Клостер Бро. Победник фестивала у конкуренцији 28 филмова је швајцарски филм Муцава љубав, режисера Јана Царлевског. Победник фестивала Јан Царлевски, не кријући одушевљење, захвалио се жирију, организаторима фестивала,  људима  уз речи да је ово био невероватан викенд и да је остао без речи. Међународни филмски и музички фестивала Кустендорф 2013 затворио је његов оснивач Емир Кустурица рекавши да се нада да ћемо се сви поново, следеће године у исто време, борити за компромис између ауторског и комерцијалног филма. Награде фестивала - Златно, Сребрно и Бронзано јаје израдила је сликарка Бисеније Терешченко, а награду Вилко Филач и дипломе Раденка Јунгић и „Радиност Р“ из Бања Луке. Церемонију свечаног затварања Кустендорфа 2013 режирао је млади позоришни редитељ Милан Нешковић.

      ВИШЕ
    • 22.01.2013

      НЕОНСКИ ЗНАЦИ ВРЕМЕНА
      радионица са Петером Готаром Последњег дана овогодишњег Кустендорфа приказан је филм Петера  Готара Време је стало. Након пројекције одржана  је радионица са аутором филма. Радионицу је отворио Емир Кустурица, рекавши да је управо приказани филм један од његових најомиљених из времена када се тек иницирао у свет филма. Кустурица је такође Готару предао дигиталну копију филма и подсетио на време када се на фестивале путовало са неколико тешких кофера у које су били смештене ролне са филмом. У разговору са Петером Готаром говорило се о визуелном стилу његовог филма из 1982. године. Мађарски редитељ је објаснио да је тај стил створен проучавањем фотографија људи из епохе 1960-их у којој се догађа прича филма. Готар је рекао и да је у разговору са људима који су живо упамтили ту епоху дошао до открића да је баш то тренутак у коме је у употребу ушао велики број неонских светиљки. Отуда препознатљиви визуелни елемент који је овом филму у великој мери одредио атмосферу. Разговарало се и о односу комунистичких цензора према овом филму. Редитељ је објаснио да је филм био класификован као историјски, да су бирократе знале да је главни лик филма дечак из гимназије, али нису били сигурни какав ће бити коначни производ. Готар је рекао да награда за најбољег младог аутора којом је филм награђен 1982.у Кану на његову даљу каријеру није утицала на начин на који би то данас био случај. Будући из земље иза гвоздене завесе, није могао много да путује, а мађарске власти су се плашиле да би његов следећи филм могао да буде претерано прозападни. Значајна награда није тада омогућила младом редитељу да лако сними свој следећи филм. О односу стварног и измишљеног у овом филму редитељ је рекао да су приче углавном компилација истинитих прича којесу се у том периоду догодиле његовим пријатељима земљацима. Ипак, изнео је мишљење да је од приче у овом филму важнија историјска епоха коју приказује, као и његов визуелни и музички аспект. Готар је објаснио да је глумце за  филм углавном тражио у школама и на улицама, те да за главне улоге није користио професионалне, академски образоване глумце.  Такође је додао  и да су он и његове колеге имале веома ограничен приступ светској кинематографији, па се његова филмска лектира углавном састојала од старијих руских филмова и понеког филма ФрансоаТрифоа. Петеру Готару је додељена специјална награда Кустендорфа - Награда за животно дело, коју му је уручио Емир Кустурица

      ВИШЕ
    • 22.01.2013

      ИСПЕГЛАНИ МЕЂУНАРОДНИ ОДНОСИ
      Последњег дана Кустендорфа 2013, идејни творац и директор фестивала Емир Кустурица „испеглао“ је и „распетљао“ компликоване и замршене међународне односе и тако, у име аутора, гостију и учесника прогама, који  су на фестивал дошли са разних страна савета, упутио поруку мира. Пред окупљеним новинарима и публиком Кустурица је извео перфоманс у којем је, високо у ваздуху, стојећи на крану, распетљавао ветром замршене заставе које красе јарболе на улазу у село. 

      ВИШЕ
    • 22.01.2013

      ОКРУЖИТЕ СЕ ДОБРИМ ЉУДИМА
      радионица са Мајклом Хаусманом Познати амерички филмски продуцент, директор продукције и асистент режије, Мајкл Хаусман који је продуцирао неке од најзначајнијих филмова који су обележили последње деценије ХХ века и почетак ХХI, одржао је радионицу последњег фестивалског дана. Иако помало уморни од „покретних слика“ и дешавања, млади филмски аутори и гости нису крили задовољство што имају прилику да чују једног од најуспешнијих продуцената, који се на Кустендорфу 2013 нашао у улози члана жирија. Захваливши се на добродошлици и аплаузу, Хаусман је рекао да је јако срећан због доласка на фестивал, додајући да је срећан сто је имао прилику да види доста добрих дебитантских филмова. Пре почетка предавања Хаусман је пожелео да кроз мали филмски колаж, који је назвао Живот у филму, прикаже део својих филмских пројеката који су чинили и чине његову каријеру. Описујући своју каријеру као мешавину великих и малих филмова, Хаусман је објаснио да је пре посла у филмској индустрији радио као берзански брокер и да је захваљујући том послу успео да схвати значење новца. Седамдесетих година ХХ века започео је сарадњу и пријатељство са Милошем Форманом и према његовим речима, у њиховом послу је врло необично што постоји сарадња у трајању од четрдесет година, јер је опште правило да се режисер и продуцент посвађају након 15 минута. Говорећи о свом продуцентском раду, Хаусман је нагласио да је само захваљујући томе што разуме и новац и филм, успевао да контролише финансије и тиме омогућавао да редитељи заврше сопствене пројекте. Објашњавајући младим ауторима да продуценте треба да посматрају као своје пријатеље, људе који их воде, штите, пазе и помажу им да сниме филм, те да је за сваког аутора значајно да се упозна и ради са квалитетним људима, Хаусман је додао да је продуцент уствари „птичица која стоји на рамену и шапуће вам“ шта да урадите. Хаусман је затим детаљно говорио о раду на филмовима као што је филм Банде Њујорка Мартина Скорсезеа и Гојине утваре Милоша Формана. Истичући ове примере, он је објаснио да Студио нужно не мора бити непријатељ филма, и да је много лакше када режисер и продуцент тај однос посматрају као нешто што ће им помоћи када пројект западне у кризу. На самом крају радионице Хаусман је посаветовао окупљене зашто је битно радити на туђим причама, сценаријима, додајући да је рад са „туђим“ материјалом одлична вежба за свакога, уз напомену да се то не односи на туђе филмове и молбу да млади аутори никада не раде римејкове туђих филмова. Уз духовиту опаску да чека на позив за посао од некога од присутних Хаусман је радионицу завршио приказивањем малог спота  за Двадесет пети по реду фестивал филма Универзитета Колумбија у коме он игра главну улогу.

      ВИШЕ
    • 22.01.2013

      ИЗУЗЕТНА ПОПУЛАРНОСТ КАТАЛОГА КУСТЕНДОРФА 2013
      Након бројних извештаја у домаћој и страној штампи, телевизијски прилога и интернет објава, специјални репортер и сарадник Кустендорфа обавестио нас је о неочекиваној популарности званичне публикације фестивала. Каталог у којем се налазе подаци о филмовима, учесницима и програму фестивала Кустендорф појавио се у продаји на познатој Каленић пијаци у Београду. Ваш примерак можете потражити на некој од српских пијаца. 

      ВИШЕ
    • 22.01.2013

      ФИЛМОВИ КОЈИ ЧИНЕ СВЕТ ВЕСЕЛИЈИМ МЕСТОМ
      радионица са Елијом Сулејманом Аутор једног од кратких филмова који чине омнибус Седам дана у Хавани, палестински редитељ Елија Сулејман, одржао је радионицу са учесницима такмичарског дела програма и другим студентима, након пројекције свог филма. На почетку радионице било је речи о форми омнибуса, уз покушај да се одреде домети, потенцијалне користи, али и да се укаже на неке од недостатака оваквог компилацијског приступа рада на филму. Редитељ Сулејман је признао да радо снима кратке филмове које продуценти од њега наручују, набројавши потом неколико разлога за то. Између осталог, рекао је, да су ти филмови који настају у периодима између снимања оних целовечерњих, прилика да се бави својим послом у релаксиранијим околностима - где су захтеви и притисци продуцената мањи. Такође, према његовим речима, кратки филмови су “костимска проба”, згодна прилика да у пракси испроба неке идеје и поступке, пре него што се определи да их примени у целовечерњим филмовима. Сулејман се потом надахнуто упустио у незахвалну авантуру објашњавања генезе деликатног хумора који су студенти препознали у његовом филму. Рекао је да хумор никада није последица некакве уметничке стратегије, већ ствар која је човеку иманентнија. По њему, за хумор је најважнији одабир правог тренутка. Потрудио се ипак и да детаљније анализира свој хумористички поступак стварања тог правог тренутка. У тој анализији говорио је о репетицији и антиципацији репетиције, као и о ситној, једва приметној промени детаља као техничким стварима којима се може створити прави тренутак за пласман поенте. Сулејман је хумор, уз помоћ изражајних средстава која припадају апсурдном и бурлескном, описао као највеће могуће задовољство и изазов. Оваквом хумору супротставио је конструкцију наратива. Наратив је за њега питање континуитета, а хумор је ствар која тај континуитет прекида, на исти начин као што смех производи рупу у протоку времена. Говорећи о хумору као средству политичког деловања, Сулејман је рекао да је  хумор ствар која увек поништава деловање правила. На радионици је  заједно са Сулејманом учествовао и Емир Кустурица који је играо главну улогу у једном од филмова у омнибусу Седам дана у Хавани. Кустурица је омнибус описао као резултат рада људи окупљених око једне идеје, при чему никоме није до краја јасно која је то идеја. Анализирао је неке елементе Сулејманове приче из омнибуса - филма Дневник почетника, али и његовог ранијег филма Време које преостаје. Кустурица је Сулејмана назвао духовним потомком великог Жака Татија, објаснивши како филм мора да превазиђе спонтаност да би постао истинско уметничко дело. На крају, Сулејмани је рекао да филмове не ствара са мисијом, конкретном идејом о друштвеном ангажману, већ зато што се нада да ће микро светове своје публике учинити свечанијим и веселијим. 

      ВИШЕ
    • 21.01.2013

      МОНИКА БЕЛУЧИ ПРИМИЛА НАГРАДУ ЗА БУДУЋЕ ФИЛМОВЕ НА КУСТЕНДОРФУ

      ВИШЕ
    • 21.01.2013

      ПЕТЕР ГОТАР СТИГАО НА КУСТЕНДОРФ 2013
      Познати мађарски режисер Петер Готар допутовао је, у поподневним часовима, шестог дана, на Међународни филмски и музички фестивала Кустендорф 2013. Уочи саме Церемоније затварања фестивала, у оквиру програма ЕВЕРГРИН, биће приказана рестаурирана копија његовог филма из 1982. године Време је стало. Након пројекције, студентима и гостима фестивала ће се пружити прилика да, на радионици, поразговарају са чувеним аутором о овом филму, али и да чују оно што он има да каже о свом целокупном опусу.

      ВИШЕ
    • 21.01.2013

      ПРЕЗЕНТАЦИЈА ARRI ALEXA НА КУСТЕНДОРФУ 2013
      Претпоследњег дана Међународног филмског и музичког фестивала Кустендорф 2013 одржана је едукативна радионица ARRI ALEXA на којој је окупљеним студентима и гостима фестивала представљена ALEXA камера са анаморфним објективом. На почетку радионице, представник компаније ARRI Милан Кршљанин захвалио је у име компанија ARRI и Visual impact (Србија) и њихових партнера компаније Living Pictures (Србија) на прилици да на Кустендорфу, по други пут, представи дигиталну камеру ALEXA. Упознајући се са дометима у употреби ALEXA камере, присутни су могли да виде бројне инсерте из реклама, музичких спотова, телевизијских серија и трејлера филмова снимљених овом камером међу којима су: „Skyfall“ за чије снимање је  коришћено 11 камера ALEXA,  филм Кетрин Бигело Тајна операција  (Zero Dark Thirty) и филм Пјиев живот Анга Лија. Познат по свом неупоредивом и, верном филмској траци, квалитету слике, лакоћи рада и поузданости, као и најједноставнијој постпродукцији, ALEXA систем камера је брзо постао прихваћен од стране режисера, сниматеља и продуцената као „најбољи пријатељ на сету и у постпродукцији“. Студенти су, на крају радионице имали прилику да виде и пробају ALEXA анаморфне камере / објективе.

      ВИШЕ
    • 20.01.2013

      ТЕШКЕ ЛЕКЦИЈЕ ИЗ ЖИВОТА
      радионица са Јешим Устаоглу Пети целовечерњи филм турске редитељке Јешим Устаоглу Араф - негде између приказан је петог дана овогодишњег фестивала Кустендорф. На радионици, након пројекције филма, редитељка је описала свој уобичајени начин рада, специфичне проблеме са којима се суочавала, као и рецепцији тог филма у турском друштву и појаснила своје теоријско гледање на филм. Питања која су учесници радионице постављали, углавном су се односила на поједине сцене из филма Араф. Студенте је највише занимао начина на који Устаоглу ради са глумцима, што је она описала као дуготрајан и интензиван пут који захтева пуну концентрацију. По њој, импровизација долази тек као надоградња процесу у коме су прецизне редитељске инструкције, ипак, најважније. Како би помогла глумцима да што тачније осете и прикажу стање ликова које стварају, Јешим Устаоглу је филм Араф снимала у континуитету, хронолошким редом који је постављен у сценарију. Интензивне припреме и пробе омогућиле су јој да неке глумачки веома захтевне сцене сними са минималним бројем понављања. Говорећи о филму, Устаоглу је посебно издвојила сцену разговора код психијатра, коју је снимила у веристичком маниру и пуном трајању, какву би такав догађај, да се догађа у реалности, стварно и имао. Намера јој је била да гледаоцима препусти да сами дођу до одговора на питање које та сцена поставља, па је како би остварила аутентичност, улогу психијатра поверила је жени којој  је то стварна професија. У наставку радоинице, Јешим Устаоглу је говорила о значају звука у њеном филму. Описала је како је у појединим сценама користила директне и амбијенталне звукове, али и одређене ефекте како би постигла жељену атмосферу. Велики део разговора био је посвећен процесу писања сценарија, па је Устаоглу објаснила колико јој је важна атмосфера док се налази у процесу писања. Писање често почиње одласком на локације на којима ће, касније и снимати, где темељно посматра и обраћа пажњу на детаље. Како би се што боље упознала са људима о којима жели да сними филм Јашим Устаоглу са њима проводи пуно времена посматрајући њихов начин живота. Филм Араф писала је и припремала живећи у малом, провинцијском граду, дружећи се са камионџијама. Писање сценарија упоредила је са психодрамом, изјавивши да јој је важно да догађаје које ће снимити у филму на неки начин рекреира и преживи већ у процесу писања. Јешим Устаоглу је потом, детаљно описала монтажни процес у коме је радила са три различита монтажера. Араф  је, првобитно, у интегралној верзији трајао пет сати пошто је Устаоглу желела да прати стил снимања. Иако је та прва верзија била „сасвим гледљива“, радећи касније са другим монтажером трајање филма је преполовила. Према њеним речима, укључивање новог монтажера у процес доноси свеж и дистанциран поглед на филм. Трећу и коначну верзију урадила је са монтажером Светоликом Мићом Зајцем.  

      ВИШЕ
    • 20.01.2013

      ТРИ ПИТАЊА ЗА МОНИКУ БЕЛУЧИ
      Глумили сте у филмовима холивудске и европске продукције. Можете ли да упоредите та два искуства и шта вас више привлачи, Европа или Америка? Једина разлика је она економске природе. Но, када се нађете испред камере нема разлике – глумите и радите свој посао било да се ради о малом или великом буџету. Заправо, уопште нема разлике, само глумите. Једина разлика је у новцу – да ли ћете имати већу собу, већу приколицу, да ли ће вас више размазити, штитити. Ван тога, све је исто. Никада нисам живела у Америци. Нисам одлучила да живим тамо, да одем, да имам кућу у Њујорку или Лос Анђелесу. Мој живот је у Европи. Волим Европу и европски филм. Док читате сценарио на који начин анализирате ликове и односе међу ликовима?  Шта вас привуче одређеној улози? Не ради се о анлизи, уствари то је више инстинкт. То није питање мозга, већ душе. Кад прочитате сценарио, постоји нешто што вас натера да радите, а да, понекад, ни сами не знате зашто. Ви сте велика светска звезда која је гостовала на бројним фестивалима? По чему је Кустендорф другачији?    Овде сам први пут и јако је шармантно и занимљиво. Врло је лепо имати место посвећено уметности - усред недођије. По мени, Емир је мултиталентована личност. Видела сам јуче како вози хеликоптер. Он је архитекта, бизнисмен, но, више од свега тога, он је уметник.  

      ВИШЕ
    • 20.01.2013

      ПРЕДСТАВЉЕНЕ НАГРАДЕ КУСТЕНДОРФА 2013
      Награде Кустендорфа - Златно, Сребрно и Бронзано јаје, као и Награда Вилко Филач за најбољу камеру, уз уникатне, извежене дипломе, изложене су у специјално направљеној стакленој витрини у ресторану Висконти на Мећавнику. Награде Златно, Сребрно и Бронзано јаје израђене су од камена са филигрански прецизно урађеним мозаицима на себи и дело су сликарке Бисеније Терешченко. Мозаици се састоје од ситних комада камена са позлаћеним, посребреним и бронзаним детаљима који заједно образују бајковите слике пилића, који, захваљујући игри светла и боја изгледају као да су жива. Награда Вилко Филач за најбољу камеру у раму од дрвета дивље трешње и уникатне, извежене дипломе у рамовима од црног ораха рад су уметнице Раденке Јунгић и њене радионице „Радиност Р“ из Бања Луке. Награде и дипломе извежене су традиционалним српским везом под називом “покрстица” тананим концима у златној, сребрној и бронзаној боји. Свака награда, понаособ, представља аутентично уметничко дело, што је постало заштитни знак фестивала Кустендорф, а њихово приказивање изазвало је велико интересовање студената и гостију фестивала. Златно, Сребрно и Бронзано јаје, као и Награда Вилко Филач биће додељене најбољим студентским остварењима, последњег фестивалског дана, на свечаној церемонији затварања фестивала у биоскопу „Проклета Авлија“.

      ВИШЕ
    • 19.01.2013

      НЕРЕАЛНА РЕАЛНОСТ
      радионица са Матеом Гаронеом  Четвртог фестивалског дана одржана је радионица италијанског редитеља Матеа Гаронеа. Највећи део разговора био је посвећен његовом најновијем филму Ријалити, који је приказан у оквиру програма Савремене тенденције. Гароне се на почетку разговора представио као човек чији су филмови веома одређени његовом личном биографијом. Након што је на снимању свог претходног филма Гомора упознао будућу супругу, Гароне, иначе Римљанин, иницирао се у свет јужне Италије, прецизније Напуља. О специфичности тог света најсликовитије говори редитељева изјава да је улични дијалект којим се говори у Гомори био неразумљив чак и Наполитанцима, док је језик којим говоре ликови у Ријалитију онај напуљски дијалект који је канонизовао песник, глумац и драмски писац Едуардо де Филипо. Гароне је објаснио како је сиже филма Ријалити, потресна приче о човеку коме сан о слави промени живот, заправо истинита прича која се догодила брату његове жене који је поверовао да ће му нови сестрин супруг, познати редитељ, омогућити да постане учесник телевизијске лудорије Велики брат. Сам филм је екранизација приче о његовом шураку, коју је Гароне описао као свој покушај да пронађе фини однос између комедије и драме, реалног и надреалног, бајке и стварности, кошмара и сна. Гароне је младим редитељима испричао како филмове увек снима у континуитету, то јест сцене снима оним редом којим су написане у сценарију. По њему, тај приступ највише одговара глумцима за развој карактера који глуме. Филм Ријалити редитељ је описао као претерано скуп филм који није сјајно прошао на благајнама италијанских биоскопа. Рекао је да је свестан да за следеће филмове вероватно неће бити у стању да обезбеди тако велики буџет, али да га то уопште не брине, јер је желео да искористи могућност која му се пружила након успеха филма Гомора. Велики буџет му је омогућио велике сценографске захвате, те снимање са стотинама статиста и великом екипом која је у сваком сектору имала врхунске сараднике као што су композитор Александар Десплат и костимограф Маурицио Миленоти који је радио са Фелинијем. Фелинија је Гароне навео и као велики стилски узор за Ријалити, а нарочито његов филм Казанова. 

      ВИШЕ
    • 19.01.2013

      ТРИ ПИТАЊА ЗА ОДРИ ТОТУ
      У досадашњој каријери тумачили сте улоге необичних, помало ексцентричних, али врло упечатљивих ликова какве су нпр. Амели Пулен у филму Чудесна судбина Амели Пулен,  Коко Шанел у филму Коко пре Шанел или Ирене у филму Непроцењиво. Шта је оно чиме се руководите при избору улога које ћете тумачити? За мене то је врло инстинктиван избор – улоге које су, некако, дошле у правом тренутку. Волим улоге које су необичне и представљају изазов за мене. Волим да глумим карактере који нису исти на почетку приче и на његовом крају, који се развијају и мењају. Волим сам тај процес и како их дешавања обогаћују Једном давно сте изјавили не сањате о холивудској каријери? Да ли је то још увек тако и због чега?  Да ли је европски, француски филм ваша „кућа“ и зашто? Не сањам о холивудској каријери јер мислим да она собом носи живот који можда не би био добар за мене. Такође, то је огромна индустрија и заиста, не мислим да бих могла да се уклопим у те врсте пројеката. Мислим да је европски филм мој дом, иако бих волела да „гостујем“ и у другим кинематографијама. Већ два дана сте на Кустендорфу? Какве су ваше импресије о фестивалу? Ово је одлично! Кустендорф је јединствен и оригиналан, са посебним духом, на месту које је потпуно аутентично. Сјајно је што млади редитељи имају прилику да прикажу своја дела, да буду поштован и да се међусобно упознају и друже. Кустендорф је веома кул место, као и цео крај. Село је дивно. Ово је заиста посебан фестивал и веома сам срећна што сам га открила.

      ВИШЕ
    • 19.01.2013

      МОНИКА БЕЛУЧИ СТИГЛА НА КУСТЕНДОРФ 2013
      Почаснa гошћа Шетог међународног филмског и музичког фестивала Кустендорф славна италијанска глумаца, коју многи сматрају једном од најлепших жена на свету Моника Белучи, допутовала је у поподневним часовима, четвртог фестивалског дана, на Мећавник. Након успешне каријере манекенке и топ-модела Белучи је снимила неколико филмова, а први већи успех је остварила улогом у француском филму Апартман из 1996. године за коју је номинована за награду Цезар за најперспективнију глумицу. Светску славу је стекла тумачећи главну улогу у италијанском филму Малена (2000) Ђузепеа Торнатореа. Моника Белучи је глумела у бројним филмовима, међу којима су најпознатији: Доберман (1997), Пакт с вуковима (2001), Астерикс и Олбеликс : мисија Клеопатра (2002), Неповратно (2002) , Матрикс II и Матрикс III (2003), Страдање Христово (2004), Шејтан (2006), Ватрени обрачун (2007), Не осврћи се (2009) и Глас истине (2010). Моника Белучи биће неколико наредних дана гост фестивала Кустендорф 2013.

      ВИШЕ
    • 19.01.2013

      СУБЈЕКТИВИЗАМ ИСТОЧНОЕВРОПЉАНА
      радионица o Кишловскоm са Олегом Jeкнићем Ретроспектива филмова Кшиштофа Кишловског настављена је данас пројекцијом остварења Кратки филма о убијању и радионицом са Олегом Јекнићем професором историје и теорије филма из Београда. С обзиром на то да велики део учесника и гостију фестивал долази из земаља ван европског континента, почетак разговора је био прави тренутак да се сви упознају са геополитичким положајем и историјом Пољске који имају одређујући утицај на уметност те земље. Јекнић је навео неколико историјских момената који су, по њему, посебно важни за разумевање контекста у коме је стварао Кишловски. Реч је о догађајима као што су Стаљинова смрт - након које долази до првог изласка пољских филмских аутора на европску сцену, диктатура генерала  Јарузелског и потоњи процват пољске кинематографије, у коме је настао и опус Кишловског. Јекнић је Пољску осамдесетих година XX века описао као „источноевропску звезду у успону“. Јекнић је детаљно описао дух времена Европе иза гвоздене завесе осамдесетих, при чему је за почетну тачку узео сопствено искуство одрастања у социјалистичкој Југославији, рекавши да је Кишловски тада прихваћен као филмски аутор који приказује стварност целе Источне Европе. По њему, заједничка карактеристка тог целог простора је чињеница да све ствари имају везе са политиком. Јекнић је изнео тезу да целокупан филмски опус Кишловског представља ход од политичности света његових првих филмова, до покушаја да се тог наслеђа ослободи спиритуалношћу  у својим последњим делима. Ова Јекнићева  тврдња је веома заинтересовала учеснике радионице и распламсала разговор. Током разговора, Јекнић је учесницима представио елементарни психолошки портрет Кишловског, неке детаље његове филмографије, а потом их је и упознао са тезама познатих теоретичара  који су писали и мислили о његовом делу. По Јекнићу, филозофска позиција Кишловског се најтачније може означити као субјективизам. Реч је о мишљењу да се у немогућности свеобухватне спознаје свет може посматрати само субјективно, личним погледом. Тај субјективизам Источноевропљана, порема Јекнићевим речима, настаје као одговор на покушај комунистичких режима да успоставе колектвизам као начин живота. Радионица је окончана заједничком анализом сцена из Кратког филма о убијању. Кратки филм о убијању је настао тако што је Кишловски 1988. године пету епизоду под називом Не убиј из серијала Декалог, која је доживела култни статус, проширио у целовечерњи филм. Филм је освојио бројне награде, међу којима су  Награда жирија и ФИПРЕСЦИ награда на фестивалу у Кану 1988. године, као и награда за најбољи филм Европске филмске академије.  

      ВИШЕ
    • 18.01.2013

      ЗЕН МАЈСТОР ИЗ ПЕТРОГРАДА
      радионица са Алексејем Балабановим Филм И ја,такође култног руског режисера Алексеја Балабанова, приказн је трећег дана Кустендорфа. Након пројекције филма Балабанов је одржао радионицу која је, на тренутак, подсећала на перформанс, и која је учесницима открила колико уметник може да личи на уметност коју ствара.  Алексеј Балабанов је на питања студената углавном одговарао маниром и стилом ликова из својих скоријих филмова. Лаконски - због језгровитости са којом је говорио, а која је, често, достизала квалитет зен коана. Бласфемично -  када је на питање о утицају Сталкера на његов најновији филм И ја такође одговорио да не воли филм Андреја Тарковског. Духовит - јер је након најопширнијих одговора које је давао, говорио да није разумео питање које му је упућено. Сентенциозан - када је на последње питање о томе штаа је његова заветна порука младим филмским ауторима одговорио једноставном реченицом : - Покушајте да правите добре филмове! Алексеј Балабанов није желео да опширније говори о својим старијим филмовима, нити се било ко усудио да га пита за оне које ће снимити у будућности. Најречити су били његови одговори на питања о последњем филму. Сценографију филма је описао као пронађени објекат, рекавши да је овај филм настао из жеље да снима филм у напуштеним и разрушеним четвртима градића Бежетска, додајући да су сви глумци у филму заправо бишви криминалци, његови пријатељи из младости. Инсистирао је на чињеници да су све ствари приказане у филму, онакве какве јесу у појавном свету, те да за овај филм ништа није посебно грађено нити увежбавано. Најважније глумачке инструкције које је давао својим глумцима је да буду присутни, да дођу на сет и да науче текст, објаснио је Балабанов на крају радионице. Студентима је посебно био занимљив податак да је сценарио за овај филм Балабанов написао за шест месеци, а да је само снимање филма трајало мање од 3 месеца. 

      ВИШЕ
    • 18.01.2013

      ТРИ ПИТАЊА ЗА БЕНА ЗЕЈТЛИНА
      Ваше дебитантско остварење Звери јужних дивљина, које је синоћ приказано на Кустендорфу, освојило је награду „Camera d'Or“ на филмском фестивалу у Кану 2012. године и Велику награду жирија на филмском фестивалу Санденс, а сада је номинован и за награду Оскар за најбољи филм, режију и главну женску улогу. Да ли сте то очекивали и како је то утицало на вас? Да ли се у вашем животу нешто променило? Нисмо очекивали ништа. Овај филм је створила група људи од којих је већина њих то радила по први пут. У таквој ситуацији мислите: „Ово је први и последњи пут да радим филм, ово је катастрофа и бићу протеран из земље“. Но, сада је све завршено и ја сам доживео најлуђу годину у свом животу. Провео сам целу годину у авионима и хотелима и обишао свет, што је заиста невероватно. Свакако, највећа промена је да знам да могу да се вратим кући и да наставим да правим филмове, што није било оно што смо осећали док смо радили филм и то је, вероватно, најузбудљивија ствар. На јучерашњој радионици сте поменули како сте, на неки начин, били  инспирисани филмом Подземње Емира Кустурице. Шта је заједничко у вашој и Емировој филмској поетици.   Људи ме непрестано питају о том споју фантазије и реалности и њиховом мешању. Начин на који Емир то чини је начин на који бих ја желео да радим. Трудим се да испричам приче које су бајке и митови, чија је основа у стварности,  да не причам фантастичне приче са друге планете већ оне које су укорењене у искуству са стварним људима. Оно што бих највише волео да преузмем од њега и што ме је, док сам гледао његове филмове, заиста надахнуло, је осећање стварне среће које се дешава на платну. То није одглумљена радост, не осећа се да се људи претварају, већ као да се то уживо дешава и да он само хвата спонтане тренутке који се никада неће поновити – који само могу да се догоде зато што су створени за филм. Та енергија и необузданост коју Емир успева да пренесе на платно је нешто што бих сам желео да урадим, оно како бих ја желео да живим. Желим да живим онако како ја то хоћу и да покушам то да ухватим, што мислим да је он урадио у сопственој каријери и то ме инспирише.   По први пут сте на фестивалу Кустендорф. Какве су ваше импресије о фестивалу и може те ли га  упоредити са другим фестивалима?   Ово је најбољи филмски фестивал на коме сам икада био и није ни близу неком другом фестивалу. Много пута, док стварате филмове, желите да направите нови свет, да створите нешто што не постоји. Кустурица је то успео да уради, не само у својим филмовима, већ и овим местом које заиста постоји, иако је потпуно утопијско. Ово је место које слави филм и музику и има неку врсту атмосфере која ствара осећај о бољем свету од оног у коме живимо свакодневно. И прилика да будем овде је невероватна. Мој нови животни циљ је да једног будем у прилици да позовем Емира да буде гост у мом насељу које сам направио у Луизијани, јер ово је управо оно што желим да радим у животу.

      ВИШЕ
    • 18.01.2013

      МОЈЕ ОПСЕСИЈЕ СТОЈЕ ИЗА МОЈИХ ФИЛМОВА
      радионица са Емиром Кустурицом Студентски филм Емира Кустурице Герника из 1978. године приказан је трећег фестивалског дана у оквиру програма Евергрин. Кустурица је, након пројекције филма одржао радионицу у препуној сали биоскопа „Проклета авлија“  студентима, бројним гостима и посетиоцима фестивала који су дошли да чују оно што „Професор“, како га зову најближи сарадници, има да каже. Говорећи о свом студентском делу Кустурица је посебно истакао да добар филм произилази из добра идеје и да млади редитељи, без обзира на то колико су њихови филмови формално добри, најчешће греше када поистовећују сценарио, идеју  и само снимање филма. -  Многи млади аутори бивају „заустављени“ и након школовања не успевају да сниме филм, јер гаје илузију да су писање и снимање филма исто, објаснио је Кустурица.  Објашњавајући да снимање филма треба да садржи сопствену, скривену архитектуру и сва њена правила и се, уствари, ради о процесу креирања и достизања сопственог филмског језика Кустурица је нарочитао указао на разлику између реализма и реалности парафразирајући мисао Достојевског који је рекао да је реализам најфантастичнија интерпретација реалности. Међу најинтересантнијим студентским питањима било је и оно о начину на који познати редитељ успева да постигне „лепу анархију“, атмосферу налик непрестаној журци, по којој су његови филмови препознатљиви. - Начин на који снимам филмове је начин на који живим. Моје опсесије стоје иза мојих филмова. Уколико не можете да осетите филм и његове емоције, не можете очекивати да ће их и други осетити, да ћи их бити на платну – рекао је Кустурица и додао да публика која гледа његове филмове мора са буде на тренутак отргнута од реалности и срећна  .  На крају радионице Емир Кустурица је рекао да је сигуран да ће Кустендорф и фестивали слични њему одбранити достојанство филма, у оном његовом правом споју уметности и забаве.

      ВИШЕ
    • 18.01.2013

      ЗВЕЗДА ФРАНЦУСКОГ ФИЛМА ОДРИ ТОТУ ДОПУТОВАЛА НА КУСТЕНДОРФ
      Специјална гошћа Међународног филмског и музичког фестивала Кустендорф 2013 позната француска глумица Одри Тоту,  допутовала је у поподневним часовима, трећег фестивалског дана, на Мећавник. Насмејана и помало збуњена великим бројем новинара и гостију који су је дочекали, Тоту је изразила своје одушевљење јединственим амбијентом у којем се фестивал одржава, рекавши: -  Заиста нисам знала шта да очекујем. Овде сам први пут и веома сам узбуђена због тога. Хвала вам на топлој добродошлици.  Одри Тоту, која ће наредних дана бити гост фестивала, светску славу је стекла тумачећи главну улогу у награђиваном француском филму Чудесна судбина Амели Пулен из 2001. године. Глумила у бројним филмовима, међу којима су најпознатији: Коко пре Шанел (2009), Непроцењиво (2006), Да Винчијев код (2006), Веридба је дуго трајала (2004), Слатке, прљаве ствари (2003), Воли ме, не воли ме (2002), Чудесна судбина Амели Пулен (2001) и  Vénus beauté institutе (1999).

      ВИШЕ
    • 18.01.2013

      ТРИ ПИТАЊА ЗА НЕМАЊУ РАДУЛОВИЋА
      Ваш долазак на Кустендорф изазвао је велику пажњу,а синоћни наступ којим је отворен Музички програм фестивала је многе оставио без даха. Какве су ваше импресије о фестивалу? Супер нам је! Стварно је прелепо. Ово је магично место. Потпуно нереално, иако је сада за нас постало сасвим реално. Нисмо могли да замислимо да овакво место постоји. Сада, када смо овде, заборављамо да онај други свет постоји. Захваљујући томе што смо дошли овде, пружила нам се прилика да упознамо тако дивне људе, били то велики уметници или цела екипа која ствара овај фестивал. Људи су толико топли и дивни и срећан сам што сам овде и што су људи из овог краја дошли на концерт. Иако сте прилично млади, иза вас је фасцинантна каријера, мноштво наступа, награда и популарност. Одакле црпите инспирацију и шта је оно што је у вашој каријери и животу остало недосањано?  Инспирацију тражим у људима, у природи и у свим неким лепим стварима које би ме мотивисале како би и мој живот био лепши. Иако је наш кратки боравак на фестивалу трајао два дана, ја имам утисак као да траје две године. Толико је ствари било и толико сам овде позитивне енергије примио. Ја сам сигуран да ће ово бити инспирација и за следеће концерте и за путовања и да ћу овај догађај препричавати свима. Мислим да ће чак и ови моји у породици да ми завиде. А што се тиче снова, наравно да увек има снова. Али о сновима не волим да говорим, снове волим да препричавам кроз музику и кроз уметност коју покушавам да створим. Чини се да ви и ваш квинтет Девилс трилс допирете и до оних слушалаца, који иначе не прате класичну музику. Да ли је у питању ваша енергија, то што на сцени делујете као рок бенд или нешто треће?   Мени је стварно јако тешко да причам о свом начину свирања, тако да не знам... Најбоље да људи дођу да провере па да виде шта их највише привлачи – да ли је то енергија, да ли је то музика, да ли је то музика коју ми свирамо, да ли је то само музика коју су композитори написали, или је то нешто треће. 

      ВИШЕ
    • 17.01.2013

      ФИЛМОВИ О СВЕТОВИМА КОЈИ НЕСТАЈУ
      pадионица са Беном Зејтлином Филм Бена Зејтлина Звери јужних дивљина приказан је у оквиру програма Савремене тенденције шестог фестивала Кустендорф. Након пројекције редитељ Зејтлин одржао је радионицу за студенте – учеснике такмичарског програма и госте фестивала. Тридесетогодишњи Зејтлин је један од најмлађих међу ауторима који учествују у овом програму фестивала. Генерацијска блискост редитеља са студентима и ентузијазам публике након пројекције учиниле су да се овај сусрет претвори у динамичан, непосредан и духовит, а истовремено, и драгоцен разговор. Студенте су пре свега занимале околности које су омогућиле младом и неафирмисаном аутору да обезбеди захтевне продукционе услове неопходне за снимање оваквог филма, а да, при том, не одустане од сопствене визије пред диктатом новца. Зејтлин је објаснио да се његово претходно искуство састојало од скоро десет година рада у уметничком колективу „Корт 13“ чији врхунац је био кратки филм са великим буџетом, децом глумцима и снимањем на води. Логично, следећи корак је био рад на целовечерњем играном филму. Одредио је датум почетка снимања, одлучивши да ће снимити филм са буџетом који обезбеди до тог датума, верујући да „новац прати одлучност, а не обрнуто.“ Зејтлин је писање сценарија и припреме за снимање студентима представио као реверзибилан процес отворене структуре. Од почетка је планирао да ће сценарио прилагодити глумцима које изабере, не тражећи при том неког ко одговара захтевима филма, већ неког стварно посебног. Та посебна особа, која је највише заинтригирала учеснике радионице, је шестогодишња Кувенџане Хилс - девојчица која игра главну улогу у овом филму. Говорећи о аудицији  на којој је учествовало скоро пет хиљада деце, Зејтлин је детљно описао и рад са девојчицом-глумицом и специфичности свог редитељског поступка, које се могу сажети у реченицу „сваки дан - нови трик“.  Рекао је да, ипак, успех његовог филма највише дугује чињеници да је у забитима Луизијане пронашао глумачко чудо од детета. Студенти су, затим постављали питања о сценографији, избору локација, па чак и о односима унутар филмске екипе. Зејтлин је рекао како га је чињеница да су пронашли локацију која им је изгледала као потопљени град определила да се у сценарио уопште укључи мотив поплаве. Рад у оквиру колектива „Корт 13“ посебан је по томе што се екипа састојала од људи који нису професионалци у оквиру филмске индустрије, већ уметници из различитих области стваралаштва. У филму нема дигиталне анимације, а гигантске звери из ониричних секвенци филма су заправо тренирана и маскирана вијетнамска прасад. Бен Зејтлин је навео филм „Андерграунд“ као узор, рекавши да га је филм Емира Кустурице определио да се бави режијом, али и да сними филм о свету који нестаје. 

      ВИШЕ
    • 17.01.2013

      АЛЕКСЕЈ БАЛАБАНОВ ДОПУТОВАО НА КУСТЕНДОРФ 2013
      Култни руски режисер Алексеј Балабанов, који је славу и популарност стекао захваљујући филмовима као што су Брат из 1997. године, његовом акционом наставку - Брат 2 и филму о сукобу у Чеченији под називом Рат из 2002. године, допутовао је у касним вечерњим часовима на фестивал Кустендорф.  Његов најновији филм И ја, такође (2012) биће приказан сутра, 18. јануара 2013. у оквиру програма Савремене тенденције. Као почасни гост Кустендорфа, Алексеј Балабанов ће након пројекције филма одржати радионицу.

      ВИШЕ
    • 17.01.2013

      БЕН ЗЕЈТЛИН ДОПУТОВАО НА КУСТЕНДОРФ 2013
      Добитник награде „Camera d'Or“ на филмском фестивалу у Кану 2012. године и Велике наградe жирија на филмском фестивалу Санденс за дебитантско остварење Звери јужних дивљина, Бен Зејтлин слетео је у поподневним часовима, другог фестивалског дана, на Кустендорф. Уморан, али видно импресиониран оним што је видео при доласку на фестивал, Зејтлин  je захвалио на добродошлици и поздравио окупљене новинаре речима : - Захваљујем се што сам у прилици да будем гост овог фестивала. Овакву гостољубивост и великодушност никада нисам видео и доживео.  Филм Звери јужних дивљина биће приказан  данас,  у оквиру програма Савремене тенденције, а Бен Зејтлин ће, као гост Кустендорфа, након пројекциjе одржати радионицу.

      ВИШЕ
    • 17.01.2013

      ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА КШИШТОФ КИШЛОВСКИ, ЗНАЦИ И СЕЋАЊЕ
      Поред пројекција филмова и радионица са познатим ауторима, другог дана Међународног филмског и музичког фестивала Кустендорф 2013, у дрвенградској галерији „Капор“је отворена изложба КШИШТОФ КИШЛОВСКИ, ЗНАЦИ И СЕЋАЊЕ у организацији Филмског музеја из Лођа. Ова мултимедијална, биографска и ретроспективна изложба посвећена је сећању на једног од најпознатијих пољских  и светских режисера Кшиштофа Кишловског (1941-1996). На изложби су представљене фотографије и исечци из штампе, постери, критике, каталози и бројне публикације, дипломе и награде, као и недавно представљена архивска грађа са важним изјавама Кишловског, која га приказује у процесу рада на филмовима (нпр. на снимању филмова Ожиљци, Декалог, Три боје), при боравку на фестивалима и при важним сусретима. Према речима организатора ова изложба, која је настала 2006. године и која је до сада обишла више од деведесет земаља широм света,  представља важне аспекате животног пута познатог режисера. Како је Кустендорф по многим стварима јединствен и потпуно слободан фестивал, након поздравног говора представника Филмског музеја из Лођа, домаћину фестивала Емиру Кустурици се, сасвим спонтано, придружио двогодишњи дечак из публике који је узвикивао: - Отворено је! Отворено је! Отворено...што је наишло на одобравање окупљених и изавало велики аплауз. Надовезујући се на овај необични догађај и проглашавајући изложбу отвореном, Кустурица је рекао како би Кишловски да је овде, био најсрећнији човек на свету, додајући: - Кишловски је највећи представник источно европског,а и европског филма и да сви они који покусавају да имитирају његов рад то не успевају зато што је он невероватан и неупоредив. Срећан сам што је ова изложба баш на Кустендорфу. Изложба КШИШТОФ КИШЛОВСКИ, ЗНАЦИ И СЕЋАЊЕ је отворена за посетиоце, свакодневно, за време трајања фестивала. 

      ВИШЕ
    • 17.01.2013

      ВЕРУЈЕМ ДА НЕ ПОСТОЈИ БОГОМ ДАН УМЕТНИК
      радионица са Џангом Јимоуом Другог дана фестивала Кустендорф 2013, у оквиру програма Ретроспектива великана, приказан је филм Џанг Јимоуа Ни један мање из 1999. године који је награђен Златним лавом на Филмском фестивалу у Венецији. Након пројекције филма господин Јимоу је у пуној сали биоскопа „Проклета авлија“ одржао радионицу којој су присуствовали млади филмски аутори и гости фестивала. На  почетку радионице, познати кинески режисер је говорио о значају филма и колико је битно за младе ауторе да у својим филмовима показују позитивне људске и животне вредности, напомињући да филм, као уметничка форма, мора да дотакне људско срце, те да он, као филмски аутор, има одређену врсту одговорности за филмове које ствара и поруке које њима преноси. На питање колико је важно да студенти филма и афирмисани филмски аутори негују своје наслеђе и традицију, Јимоу је одговорио: -  Као филмски режисер из Кине имам потребу да чувам оно што је Кинеско, иако сам потпуно свестан да све локално, у исто време, припада свету. Суштински је да оно што радите буде ваше, да будете своји, како бисте могли да направите нешто што ће у свету бити цењено. Када млади филмски ствараоци раде своје филмове неопходно је да пронађу нешто што су они сами, што припада њима - њиховој традицији, њиховој култури. Одговарајући на питања о начину на који ствара своје филмове, о процесу рада, одабиру приче коју ће снимити и избору глумаца, господин Јимоу је рекао да је основа сваког доброг филма добра прича, добар сценарио на коме, као што је случај са његовим филмовима, често ради и по годину дана, а некада, чак, три или четири године, додајући : - Права прича мора да тече. У тој фази рада не треба размишљати о кастингу. То је следећи корак, у коме почињете да размишљате какав тип глумаца вам је потребан? Ово најчешће зависи од врсте приче коју желите да снимате и буџета –  за мале, интимне приче можете узети натуршчике, а за високо буџетне ћете узети, највероватније, професионалне глумце. Предност рада са великим глумачким именима, глумцима са тзв. А листе је што су увежбани и искусни. Они штеде ваше време, јер не захтевају да претерано радите са њима.  Мана је што су јако скупи. Рад са натуршчицима је изазов, мада их је лакше „обликовати“. Мана је што вам је потревно много више времена. Потребно је наћи баланс између онога што добијате и губите. А опет, све зависи од онога шта ви желите да урадите.  На питање који су филмски ствараоци утицали на њега и његов рад, Џанг Јимоу је објаснио како не може да издовоји никога посебно, нити  može да дâ неки специфичан пример јер су све форме уметности које је видео и доживео, било да је у питању књижевност, филм, сликарство или музика, утицале на њега на неки начин, и додао: -  Верујем да не постоји „богом дан уметник“. Ми сви абсорбујемо оно што смо видели и доживели. Не можете да створите апсолутно оригинално филмско или уметничко дело, јер, ако погледате пажљивије, све је што постоји данас, већ је створено у прошлости.  Видно расположен за разговор Џанг Јимоу је одговарао на бројна питања публике, студената и новинара, говорећи о свом најновијем остварењу Цветови рата (2011) који је приказан након церемоније свечаног отварања Кустендорфа 2013 у оквиру програма Савремене тенденције, о раду са славним глумцем Кристијаном Бејлом, о сумболици боја и слика у својим филовима и будућим филмским пројектима. На крају радионице, славни кинески режисер се још једном захвалио присутним студентима, новинарима и посетиоцима Кустендорфа, који су га испратили громогласним аплаузом.

      ВИШЕ
    • 16.01.2013

      ОТВОРЕН ФЕСТИВАЛ КУСТЕНДОРФ 2013
      У преподневним часовима првог дана Међународног филмског и музичког фестивала Кустендорф 2013, у оквиру програма Евергрин, приказан је филм  чувеног пољског режисера Кшиштофа Кишловског Киноаматер из 1979. године. Као увод у церемонију свечаног отварања на главном тргу, на цркви Св. Саве у Дрвенграду приказана је спектакуларна 3д мапинг пројекција. Игра светала и тродимензионалних слика, разнобојни облици и ефекти стварали су калеидоскоп који је упркос лошем времену привукао пажњу бројних посетилаца и гостију фестивала. Дуго ишчекивана холограмска борба оснивача и директора Кустендорфа Емира Кустурице и холивудске звезде Бруса Вилиса на отвореном, одложена је због кише, а цео спектакл се уз музику трубача Дејана Петровића и његовог Биг бенда преместио у биоскоп „Проклета авлија“ где је настављен програм отварања Фестивала. Специјална „пројекција“ борбе на  великом платну у којој, као у правом акционом филму, Кустурица песницама брани град и вредности ауторског филма од Вилиса који се током обрачуна полако претвара у гомилу кокица и нестаје, испраћена је великим аплаузом.  Официјелни део церемоније свечаног отварања почео је уводним обраћањем селекторке Такмичарског програма и званичног конферансијеа Дуње Кустурице, која се у име организатора захвалила гостима и посетиоцима Кустендорфа, рекавши: - Филм је несрећна уметност јер зависи од новца – рекао је Андреј Тарковски. Филмски и музички фестивал Кустендорф, кроз својих пет програмских целина, хоће да покаже да филмска уметност не мора бити толико несрећна. Срећна сам што Кустендорф и ове године има част да угости великане филма, који се боре да сачувају уметност од најезде вулгарне комерцијалности. Живимо у времену када је лакше снимити филм него раније, али то не значи да су филмови данас бољи него што су  некада били. На почетку свог обраћања Емир Кустурица је пожелео добродошлицу  студентима, ауторима, гостима и публици фестивала, додајући да је дивно видети на једном месту толико младих људи из читавог света и да је дивно што постоји једaн овакaв, сада већ, институција као што је Кустендорф која плаћа авионске карте и доводи студенте који стварају ауторске филмове, било да су они из Кореје, Америке или било ког удаљеног места на свету. Говорећи да је Кустендорф јединствен по томе што је једини фестивал без иједне рекламе, који промовише праву уметност и филм, Кустурица је рекао: - Ми се боримо за реинкарнцију филмова какви су стварани седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, филмова који су били спој праве уметности и забаве. Драго ми је што сви филмови, који су позвани на Фестивал, гаје исту ту идеју. Министар културе и информисања, господин Братислав Петковић изразио је дивљење оним што је видео и задовољство што је дошао на фестивал који није комерцијалног каректера, по чему је јединствен у свету и испричао присутнима причу о снимку убиства Краља Александра који је уназад пуштао својој баки стварајући илузију да је краљ жив како бака не би плакала, парафразирајући Волтерову мисао: - Ако бисмо из живота људима одузели њихове илузије, одузели би им цео њихов живот. Кустендорф није илузија и зато ће дуго постојати и имати дуг живот, уз свестрану помоћ државе. Након тога је, на биоскопском платну, уз музику из филмова Џанга Јимоуа коју су заједно извели познати виолиниста Немања Радуловић и његова група Ђавољи трилери, чланови групе Врело и No Smoking Orchestra, приказан je кратки филм – омаж Џангу Јимоу састваљен од инсерата из његових познатих филмова. Уручујући почасном госту Кустендорфа 2013 награду под називом „Награда за будуће филмове“ Емир Кустурица  је рекао: - Отварање Олимпијских игара у Пекингу које је режирао наш гост, Џанг Јимоу представљају онај тренутак у којем је XX век постао XXI. Искреност његових дела даје ми снагу. Он је филмски аутор у чијим делима се моралност и естетика подударају. Видно узбуђен и дирнут омажом и громогласним аплаузом публике, господин Јимоу се, примајући награду, захвалио на позиву за учешће на Кустендорфу и топлој добродошлици, рекавши : - Да сам знао да је овај фестивал овако јединствен, дошао бих овде много раније. Ово је чиста уметност. Хвала свима, почаствован сам што сам овде. Након церемоније отварања у оквиру програма Савремене тенденције приказан је Џанг Јимоуов најновији филм Цветови рата који говори о масакру у Нанџингу са славним Кристијаном Бејлом у главној улози.

      ВИШЕ
    • 16.01.2013

      ЧЛАНОВИ ЖИРИЈА И ГОСТИ СТИГЛИ НА КУСТЕНДОРФ 2013
      Након доласка славног кинеског филмског аутора Џанга Јимоуа, на Мокру Гору је слетео и познати чешки камерман Мартин Шец члан жирија награде за најбољу камеру ”Вилко Филач”. У касним поподневним часовима на Кустендорф су допутовали  и други еминентни гости : чланови жирија Кустендорфа 2013 - израелска списатељица и глумица Алона Кимхи и српски теоретичар медија и филмски и ТВ режисер Олег Јекнић и министар културе и информисања Републике Србије Братислав Петковић. Предходног дана, на фестивал су допутовали бројни уважени гости и студенти чији ће се филмови такмичити за награде Кустендорфа - Златно, Сребрно и Бронзано јаје.

      ВИШЕ
    • 16.01.2013

      ЏАНГ ЈИМОУ СЛЕТЕО НА КУСТЕНДОРФ 2013
      На дан отварања шестог Међународног филмског и музичког фестивала Кустендорф, један од најзначајнијих филмских аутора данашњице - кинески режисер Џанг Јимоу допутовао је, по први пут, у Србију и хеликоптером слетео на Мокру Гору, у Дрвенград. Добро расположен и насмејан Јимоу је захвалио на добродошлици и поздравио бројне окупљене новинаре и госте који су га са нестрпљењем чекали.  У наредним данима ће, у оквиру програма РЕТРОСПЕКТИВА ВЕЛИКАНА, бити приказани  филмови Ни један мање (1999) и Подигни црвену светиљку (1991) за које је Џанг Јимоу добио монштво награда. Његов најновији филм Цветови рата (2011), са славним глумцем Кристијаном Бејлом у главној улози, биће приказан у оквиру програма Савремене тенденције. Као почасни гост Кустендорфа 2013 Џанг Јимоу ће, након пројекција својих филмова, одржати радионице за учеснике и посетиоце фестивала.

      ВИШЕ
    • 15.01.2013

      СЛАВНИ ВИОЛИНИСТА НЕМАЊА РАДУЛОВИЋ ДОПУТОВАО НА КУСТЕНДОРФ 2013
      Светски признати виолиниста Немања Радуловић и његов квинтет Ђавољи трилери (орг. Devil’s Trills) стигили су у Дрвенград на Кустендорф 2013, где ће својим наступом отворити Музички програм овогодишњег фестивала. Фасцинантна музичка биографија Радуловића пуна је престижних награда, наступа са најзанчајнијим европским, америчким и азијским оркестрима и солистима, као и концерата широм света у најбитнијим концертним просторима. Радуловић је још као шеснаестогодишњак за собом имао више од шест стотина наступа у земљи и свету, те не чуди што је у сопственој земљи проглашен за једног од најталентованијих виолиниста, а Европска асоцијација уметничких директора га је прогласила за “међународно откриће године” 2005. Ансамбл Ђавољи трилери потекао из жеље Немање Радуловића, квартета „Illico“ и Бобана Стошића да са најширим могућим аудиторијумом поделе задовољствo живљења и музикe, па се њихова популарност, сценски наступ и изглед могу поредити са највећим рок бендовима. За наступ Немање Радуловића и ансамбла Ђавољи трилери влада изузетно интересовање, те ће се на овај концерт, пут Мећавника, упутити многи обожаваоци овог младог и успешног уметника.

      ВИШЕ
    • 15.01.2013

      ЧЛАН ЖИРИЈА МАЈКЛ ХАУСМАН ДОПУТОВАО НА КУСТЕНДОРФ 2013
      Дан уочи отварања шетог Међународног филмског и музичког фестивала Кустендорф, у поподневним часовима, познати амерички филмски продуцент  Мајкл Хаусман допутовао је у Србију и хеликоптером слетео на Мокру Гору, у Дрвенград. Мајкл Хаусман је каријеру у филмској индустрији започео 1965. године и као филмски продуцент, директор продукције и асистент режије је до сада продуцирао више од четрдесет филмова. Из дугогодишње креативне сарадње и пријатељства са познатим режисером Милошем Форманом настали су вишеструко награђивани филмови: Свлачење (1979), Коса (1979), Рагтајм (1981), Амадеус (1984), Валмонт (1989), Народ против Ларија Флинта (1996), Човек на месецу (1999) и Гојини утваре (2006). Хаусман  је као извршни продуцент радио на филмовима као што су  Фирма (1993) Сиднија Полака, Банде Њујорка (2002) Мартина Скорсезеа који је освојио два Оскара, Планина Броукбек (2005) и Сви на Вудсток (2009) Анга Лија. Као први асистент режије Хаусман је радио на филму Мишела Гондрија Вечни сјај блиставог ума (2004) који је, такође, награђен од стране Америчке филмске академије. Паралелно са истакнутом филмском каријером, Хаусман је и ванредни професор на Филмској школи Универзитета Колумбија и копредседавајући Катедре за продукцију на Националној филмској школи на Куби. На овогодишњем Кустендорфу, Мајкл Хаусман ће, као члан међународног жирија, одлучивати о најбољим студентским филмовима који се такмиче за награде фестивала - Златно, Сребрно и Бронзано јаје.

      ВИШЕ
    • 14.01.2013

      КУСТЕНДОРФ 2013 - РАЗГОВОР СА ЏАНГОМ ЈИМОУОМ
      Уочи почетка шестог по реду Међународног филмског и музичког фестивала Кустендорф, новинарка Татјана Солдат (Кинески радио Интернационал) разговарала је у Кини са познатим кинеским режисером Џангом Јимоуом, коме је посвећен програм РЕТРОСПЕКТИВА ВЕЛИКАНА. У оквиру овог програма биће приказани филмови Ни један мање (1999) за који је Јимоу награђен Златним лавом на Филмском фестивалу у Венецији и Подигни црвену светиљку (1991) који је на истом фестивалу 1991. године освојио Сребрног лава и био номинован за награду Америчке филмске академије Оскар за најбољи филм ван енглеског говорног подручја. Његов најновији филм Цветови рата биће приказан у оквиру програма Савремене тенденције, а Џанг Јимоу ће, као гост Кустендорфа, након пројекција својих филмова одржати радионице за учеснике и посетиоце  фестивала. Долазак једног од најпопуларнијих и најуспешнијих кинеских редитеља Џанга Јимоуа на Кустендорф 2013 и у Србију био је повод за разговор који нам је уступила редакција Кинеског радио Интеранционала и чије вам делове преносимо.  - Кустурица и ја смо стари пријатељи, виђали смо се на многим филмским фестивалима. Моји филмови су били приказивани на Филмском фестивалу у Венецији, чини ми се да је то било 2000 .године, када је Кустурица био председник жирија и тада ми доделио Златног лава. Био сам на његовом концерту, јер се он бави и музиком и рекао ми је да га музика више интересује него филм. Кустурица ми се допада као редитељ, гледао сам његова најранија филмска остварења, филмове Отац на службеном путу и друге. Заиста му се дивим. Иако не говоримо истим језиком, кад год се видимо - на разним филмским фестивалима, увек се лепо испричамо. Неколико пута ме је звао да дођем на Филмски фестивал Кустендорф, али сам имао много обавеза и нисам могао да дођем. И ево, коначно ми се указала прилика. На том филмском фестивалу један део програма је посвећен младим редитељима, што ме веома занима.  Сигурно сте и Ви, као и већина других Кинеза, у детињству гледали југословенске филмове  као што су Валтер брани Сарајево и други. Шта данас, када сте постали светски познат редитељ, мислите о тим филмовима? - Филм Валтер брани Сарајево је печат једне епохе. У оно време у Кини скоро да није било страних филмова, па су југословенски филмови били изузетно гледани. Сећам се да сам знао напамет сваку реч из тог филма, знали смо све песме које су певане у југословенским филмовима. То је неизбрисив траг у мом одрастању, који ме је пратио дуги низ година. И данашње генерације на исти начин доживљавају филм, само су идоли другачији. У време приказивања тих филмова о Југославији сам знао врло мало, знао сам да су Кина и Југославија пријатељске земље. Југославија је за мене била једна далека земља, али ми се филм допао због приче о рату и о херојској борби против немачких нациста. На врло занимљив начин су обрађени ликови, ја сам у оно време био Валтеров обожавалац. Знајући за филм Валтер брани Сарајево научио сам да у Југославији постоји град који се зове Сарајево. Наравно, знао сам да се тадашњи југословенски председник зове Тито, знао сам и неколико песама из тих филмова. Колико познајете српску културу? - Искрено да кажем, српску културу познајем врло мало, а и то захваљајући Кустуричиним филмовима. На жалост, сада се на кинеском филмском тржишту приказују углавном холивудски филмови. Ретко када у Кини можемо да видимо добре филмове из ваше земље. Таква је ситуација у филмској индустрији, чим се помене страни филм помисли се на холивудски филм, ја мислим да то није нормално. Млади у Кини су под великим утицајем америчке културе, а о култури земаља Централне, Источне и Западне Европе, земаља које, попут земаља са подручја бивше Југославије, са Кином традиционално имају одличне односе и богату културну размену, знају врло мало. Веома ми је жао због тога, али је то тако. И ја, лично, преко филмова стичем нека сазнања о вашој култури. Наравно, и преко Кустурице. Упознао сам његову жену, ћерку, целу породицу, видео сам како се односи према музици.... схватио сам да је ваш народ веома срдачан, да сте добри домаћини, баш као и ми - Кинези и да веома поштујете породицу. Све то ми се веома допада. Кад ме је Кустируца звао да дођем, рекао ми је: „Јимоу, дођи. Јешћемо хлеб и со, пићемо вино“ . Баш као што и приличи старим пријатељима. Филмови које сте ви режирали су за нас, странце, прозор у Кину, јер су многи путем Ваших филмова добили прилику да упознају кинеску културу. Колико су филм и уопште уметност и култура значајни за јачање ''меке'' моћи једне земље? - Ја ћу говорити о филму. Сматрам да је филм врста уметности којом се најлакше остварује комуникација међу људима, филм привлачи публику. Музика привлачи велики број људи, али музика нема слику, а филм има. Иако се сада налазимо у ери Интернета и електронских комуникација, мислим да је филм и даље једно од најјачих оруђа комуникације. Многи од нас су путем филма добили гомилу информација о различитим културама, а као што сте рекли, странци упознају Кину можда путем мојих филмова, а можда путем филмова неких других редитеља. Из тог угла посматрано, мислим да је овај посао веома значајан. Филм је мост који повезује две културе, мост преко којег се људи са различитим културама боље упознају, уче једни од других и стичу поверење једни у друге. Тако посматрано, ''мека'' моћ филма је веома значајна. Америка је свесна тога, па је путем својих филмова, преко тог ''моста'' своју културу проширила на цео свет. Многи млади Кинези одлично познају популарну америчку културу. Рекао бих да тај мост културе који повезује цео свет није равноправно распоређен. Америчких  мостова има много, сви су широки, док су мостови кинеске и српске културе распрострањени у много мањем броју. Ми треба да направимо равнотежу у тој области, да усмеравамо и стварамо могућности за изградњу што већег броја мостова културе. Холивудски филмови су ''окупирали'' филмска тржишта свих земаља. Шта мислите, због чега су толико популарни филмови снимљени у Холивуду, а не они снимљени у Кини, Србији или некој другој земљи? Да ли је проблем језик, новац, реклама или нешто друго? - Могло би се рећи да је Холивуд у неку руку ''непријатељ'' целог човечанства. Зашто је толико силан и зашто је толико популаран? Зашто привлачи толику пажњу многих, а посебно младих људи? То је веома компликовано питање. Један од разлога је историјске природе. Филмове смо почели да гледамо од тридесетих година прошлог века. Још од приказивања црно-белих филмова, немих филмова и Чарли Чаплина, амерички филмови су имали то ''нешто'' лепо у себи, чиме су привлачили публику. Они су снимали лепе и занимљиве филмове који имају утицаја на обичног човека. Људи у то време нису баш обраћали пажњу на толику привлачност америчких филмова, а онда одједном данас, када је цео свет ушао у нову еру и кад су млади људи жељни забаве, на сцену је ступио Холивуд са својом забавом. Оно што је у прошлости било сакривено, нашта нико није обраћао пажњу, одједном је постало сасвим очигледно и веома утицајно. Сви млади људи то воле, сада је ера куповине и забаве. Сви желе да гледају холивудске филмове, јер су забавни. Наравно, један од разлога је енглески језик, јер на пример, кинески филм мора да се преведе, а у преводу се већ много губи. Енглески је међунардни језик, а то је један од разлога, али није и одлучујући. На пример британски филмови и филмови из других земаља енглеског говорног подручја такође не могу да престигну Холивуд. Код њих неколико деценија постоји систем који уређује ту област и због тога можемо само да костатујемо да комерцијални и забавни холивудски филмови и холивудске звезде имају огроман утицај на цео свет и да је Холивуд освојио највећи део филмског тржишта. Наша омладина их обожава, ми ту не можемо ништа. Једино што можемо да урадимо јесте да што више снимамо филмове у којима се приказује наша национална култура. Путем Ваших филмова и отварања ОИ у Пекингу које сте Ви режирали свет је почео да посматра Кину другачијим очима. Како Ви посматрате филм у улози ширења културе и утицаја једне земље? - Последњих деценија у Кини су се догодиле велике промене. Ја сам одрастао у другачијим условима, од моје 16 до 26 године у Кини је била Културна револуција, потом је наступио период реформи и отварања према свету. Моја генерација је стасавала уз привредни развој Кине. И кад гледам те огромне промене које се дешавају у Кини понекад ми је тешко да у све то поверујем. Те промене су довеле до јачања утицаја Кине, кинеског филма и кинеске културе. То су повезани процеси и то је добро за Кину. Кина има веома дугу историју, али је дуго била запостављена због политике и сиромаштва. Кина је сада у другачијим околностима које омогућавају показивање потенцијала једне велике земље. Ја високо ценим све резултате које је Кина постигла до сада и надам се да ће се промене у Кини дешавати брже и да ће бити још веће. Надам се да ће Кина бити још отворенија према свету, јер ће тако моћи да има значајнији утицај на остатак света. Кина жели да је свет упозна. И не само Кина, него и Србија и друге земље имају потребу да их свет упозна. Мислим да је најважније да се потреба за бољим упознавањем са светом не схвати погрешно. Ово ће бити Ваша прва посета Србији и прво учешће на Кустендорфу. Постоји ли могућност да заједно са Кустурицом режирате нови филм? - Наравно да постоји таква могућност. Гледао сам Кустуричине филмове и у њима сам видео реалност, романтику, лепоту. То у одређеном степену веома личи на кинеску традицију. Иако ми не говоримо истим језиком, кад год се сретнем са Кустурицом имам осећај као да видим свог најрођенијег. И наравно, желим да упознам што више људи из ваше земље. Мислим да постоји могућност да направимо заједнички филм, јер наше две земље имају одличне односе, тако да није искључено да ће ми се родити нека идеја у глави и да ћу рећи Кустурици „Хајде да ово урадимо заједно“. Тиме бих остварио свој сан из детињства, који се родио док сам гледао филм Валтер брани Сарајево. Зато кажем да постоји велика шанса за остварењем тога сна.  Џанг Јимоу и новинарка Татјана Солдат (Кинески радио Интернационал)  

      ВИШЕ
    • 10.01.2013

      ОДРИ ТОТУ НА КУСТЕНДОРФУ 2013
      Специјална гошћа Међународног филмског и музичког фестивала Кустендорф 2013 биће позната француска глумица Одри Тоту, која је стекла славу тумачећи главну улогу у награђиваном француском филму Чудесна судбина Амелије Пулен из 2001. године. Награду „Цезар“ за најперспективнију младу глумицу освојила је 2000. године, за филм Vénus beauté institutе. Одри Тоту је глумила у бројним филмовима, међу којима су најпознатији: Коко пре Шанел (2009), Непроцењиво (2006), Да Винчијев код (2006), Веридба је дуго трајала (2004), Слатке, прљаве ствари (2003), Воли ме, не воли ме (2002), Чудесна судбина Амелије Пулен (2001) и  Vénus beauté institutе (1999).

      ВИШЕ
    • 10.01.2013

      ИЗЛОЖБА - НАРОДНЕ НОШЊЕ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
      Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф 2013 у сарадњи са Центром за културу „Сава Дечанац“ и Културно уметничким друштвом „Копаоник“ из Лепосавића представља изложбу НАРОДНЕ НОШЊЕ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ.  Ова изложба представља богатство, разноврсност и лепоту народне ношње са простора Косова и Метохије, а саму поставку чине градски и сеоски костими - ношње из XIX и XX века. Изложени експонати настали су у занатској радионици Културно уметничког друштва „Копаоник“ из Лепосавића које се упустило у реконструкцију и израду народне ношње са намером да промовише и сачува традицију Срба са Косова и Метохије. Косово и Метохија је колевка средњевековне српске државе и духовности и област је у којој су се укрштали и сусретали различити културни утицаји. Народна ношња настала на овом простору одликује се богатством и лепотом материјала, облика и украса и префињеном израдом.  више>>

      ВИШЕ
    • 09.01.2013

      АКРЕДИТОВАНИ НОВИНАРИ ЗА КУСТЕНДОРФ 2013
      Услед изузетно великог интересовања за праћење шестог Међународног филмског и музичког фестивала Кустендорф, акредитовано је 70 иностраних и домаћих новинара. Предстојећи фестивал пратиће следеће медијске куће: Мувимејкер (САД), Хафингтон Пост (САД), Варајети (САД), Ролинг стоун магазин (САД), Мустик (Белгија), Ел Паис (Шпанија), Вестдојче алгемајне цајтунг (Немачка), Ла Хорнада (Мексико), Моргенбладет (Норвешка), Синхуа (Кина), Елефтеротипија (Грчка), Једиот ахаранот (Израел), Салуна (Израел), Панорама (Италија),  АНСА (Италија), ЦЦТВ (Кина), Канал један (Русија), Канал + (Француска), ТВ 5 (Француска), ОРФ ТВ (Аустрија), Белгијска национална телевизија – РТБФ (Белгија), БТВ (Бугарска), ТВ Нова (Хрватска), РТВ РС (Република Српска), Глас Српске (Република Српска), Ал Џазира, и домаћи медији: Политика, Вечерње новости, Блиц, ТАНЈУГ, РТС, РТВ Б92, Радио Београд 2, Прва српска ТВ, ТВ Коперникус и Време.

      ВИШЕ
    • 08.01.2013

      ALEXA ПО ДРУГИ ПУТ НА ФЕСТИВАЛУ КУСТЕНДОРФ
      Од великих холивудских блокбастера до независних филмова, документараца и многобројних телевизијских драма на свим водећим ТВ мрежама, као и у безброј реклама, ARRI ALEXA се доказла као камера која одговара и најзахтевнијим филмским ствараоцима. Бројни сниматељи који су изабрали да снимају камером ALEXA освојили су неке од  највиших признања у филмској индустрији, укључујући и:  2012  - Оскар за најбољу камеру освојио је Роберт Ричардсон за филм Хуго, који је снимао у 3Д-у помоћу камере ALEXA коју је обезбедила Камерон Пејс група. Овај филм је такође награђен за најбоље визуелне ефекте од стране америчке Академије за филм. 2012 – Награда Еми за најбољу камеру је отишла Џонатану Фримену за серију „Boardwalk Empire“. 2012 – Награда БАФТА за најбољу камеру на минисерији или филму отишла је Флоријану Хофмајстеру за Би-Би-Сијеву серију Велика очекивања. и најновије: „Skyfall“, „Downton Abbey“ и Шерлок (сви снимљени камером ALEXA) који су номиновани за Награде удружења продуцената за 2013. годину. Познат по свом неупоредивом и, верном филмској траци, квалитету слике, лакоћи рада и поузданости, као и најједноставнијој постпродукцији, ALEXA систем камера је брзо постао прихваћен од стране режисера, сниматеља и продуцената као „најбољи пријатељ на сету и у постпродукцији“. ARRI и Visual Impact ће бити домаћини радионице ALEXA на фестивалу Кустендорф - 21. јануара 2013. године. Радионица ће се фокусирати на анаморфне камере / објективе и биће посебно прилагођена за фанове Кустендорфа који су спремни да, уз малу помоћ камере ALEXA, своје снове пренесу на екран.   За више информација о ARRI и ALEXA, посетите www.arri.com За више информација о компанији Visual impact (Србија), посетите www.visuals.rs

      ВИШЕ
    • 03.01.2013

      МОНИКА БЕЛУЧИ НА КУСТЕНДОРФУ 2013
      Почаснa гошћа Шетог међународног филмског и музичког фестивала Кустендорф биће славна италијанска глумаца Моника Белучи. Након успешне каријере манекенке и топ-модела Белучи је снимила неколико филмова, а први већи успех је остварила улогом у француском филму Апартман из 1996. године за коју је номинована за награду Цезар за најперспективнију глумицу. Светску славу је стекла тумачећи главну улогу у италијанском филму Малена (2000) Ђузепеа Торнатореа. Моника Белучи је глумела у бројним филмовима, међу којима су најпознатији: Доберман (1997), Пакт с вуковима (2001), Астерикс и Олбеликс : мисија Клеопатра (2002), Неповратно (2002) , Матрикс II и Матрикс III (2003), Страдање Христово (2004), Шејтан (2006), Ватрени обрачун (2007), Не осврћи се (2009) и Глас истине (2010).

      ВИШЕ
    • 14.12.2012

      КУСТЕНДОРФ 2013 - ПРВA КОНФЕРЕНЦИЈA ЗА НОВИНАРЕ
      Са великим задовољством вас позивамо на прву конференцију за новинаре поводом предстојећег Међународног филмског и музичког фестивала Кустендорф 2013. Конференција ће бити одржана у понедељак, 17. децембра 2013. године у 11 часова, у Министарству културе и информисања Републике Србије. Овом приликом, новинарима ће се обратити Mинистар културе  и  информисања Републике Србије Братислав Петковић и наш прослављени режисер Емир Кустурица, оснивач и селектор фестивала Кустендорф.  Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф одржава се од 16. до 22. јануара 2013. године у Дрвенграду на Мокрој Гори, у организацији „Rasta International“ и под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије. Као и предходних година, Фестивал је посвећен будућим филмским ствараоцима и великанима савременог ауторског филма.

      ВИШЕ
    • 10.12.2012

      ПРОФИЛ ФЕСТИВАЛА - КУСТЕНДОРФ 2013
      Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф одржава се од 16. до 22. јануара 2013. године у Дрвенграду на Мокрој Гори, у организацији „Rasta International“ и под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије. Као и предходних година, Фестивал је посвећен будућим филмским ствараоцима и великанима савременог ауторског филма. ТАКМИЧАРСКИ ПРОГРАМ – Двадесетосам филмова из Велике Британије, Данске, Израела, Кореје, Кубе, Мексика, Немачке, Перуа, Пољске, Португала, Сингапура, Србије, САД, Филипина, Француске, Холандије, Црне Горе и Швајцарске такмичиће се за награде Златно, Сребрно и Бронзано јаје. Разноликост тема и жанрова, као и завидан квалитет пристиглих филмова обећавају да ће надметање за награде бити узбудљиво и неизвесно. Међународни жири чине израелска списатељица и глумица Алона Кимхи (председница жирија), амерички филмски продуцент, директор продукције и асистент режије Мајкл Хаусман и српски теоретичар медија и филмски и ТВ режисер доцент.Др. Олег Јекнић. Награду за најбољу камеру ”Вилко Филач” ове године ће доделити познати чешки камерман Мартин Шец и Светолик Мића Зајц, прослављени српски мотажер и дизајнер звука. Као и претходних година, селектор такмичарског програма је Дуња Кустурица.  РЕТРОСПЕКТИВА ВЕЛИКАНА је програм посвећен Џанг Јимоу једном од најзначајнијих филмских аутора данашњице који ће, као гост Кустендорфа, након пројекција својих филмова одржати неколико радионица. У оквиру овог програма биће приказани филмови Ни један мање (1999) који је освојио Златног лава на Филмском фестивалу у Венецији и Подигни црвену светиљку (1991) који је на истом фестивалу 1991. године освојио Сребрног лава и био номинован за награду Америчке филмске академије Оскар за најбољи филм ван енглеског говорног подручја. САВРЕМЕНЕ ТЕНДЕНЦИЈЕ је програм у којем се приказују неки од најбољих филмова прошлогодишње продукције и представљају њихови аутори – гости фестивала, који ће након пројекција својих филмова одржати радионице. У седам фестивалских дана биће приказана остварења као што су: Цветови рата - Џанг Јимоуа, филм Бена Зејтлина - Звери јужних дивљина који је 2012. године освојио награду „Camera d'Or“ за најбољи дебитантски филм на филмском фестивалу у Кану и Велику награду жирија на филмском фестивалу Санденс; И ја, такође – Алексеја Балабанова; италијански филм Ријалити – Матеа Гаронеа који је освојио награду Гран При на Канском филмском  фестивалу 2012. године и  Араф – негде између турске режисерке Јешим Устаоглу. Филм 7 дана у Хавани представиће палестински режисер Елија Сулејман, један од седморице славних редитеља окупљених око овог пројекта. ЕВЕРГРИН програм ће нас подсетити на нека од најважнијих филмских остварења прошлих времена, као што је филм Петера Готара из 1982. године Време је стало, који ће, као специјални гост Кустендорфа након пројекције филма одржати предавање. У оквиру овог програма имаћемо прилику да видимо филмове једног од најзначајнијих пољских аутора Кшиштофа Кишловског  –– Киноаматер из 1979. године и Кратки филм о убијању из 1988. године. Такође, у овом прогаму ће бити приказан кратки студентски филм Емира Кустурице Герника из 1978. године НОВИ АУТОРИ – је програм који представља дебитантске дугометражне филмове аутора који својим специфичним филмским језиком постепено освајају свет филма. Имаћемо прилику да погледамо откриће филмских критичара овогодишњег Венецијанског филмског фестивала Она не жели да спава сама младе мексичке режисерке Наталије Бериштајн, затим филм Нефудбал младог руског уметника Константина Смирнова, филм  Једноставно је Соње Карпунине која је 2011. године победила у Такмичарском програму фестивала Кустендорф и документарни филм Тридесет прва достава талентованог руског режисера Дениса Клебљева. МУЗИЧКИ ПРОГРАМ - Сваке вечери, након пројекција и радионица, концерти бројних музичких група употпуниће сада већ свима знану атмосферу ноћног живота Кустендорфa. У оквиру овог програма наступаће: Француско-српска атракција Немања Радуловић и Девилс Трилс, Дебу сур ле занк из Француске, Дејан Петровић Биг Бенд из Србије, Трио Балканске жице из Србије, Радио Застава из Италије и Че Судака из Шпаније. ИЗЛОЖБЕ - Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф 2013 у сарадњи са Филмским музејем из Лођа представиће изложбу посвећену сећању на једног од најпознатијих пољских режисера Кшиштофа Кишловског (1941-1996), под називом КШИШТОФ КИШЛОВСКИ, ЗНАЦИ И СЕЋАЊЕ. Ова мултимедијална, биографска и ретроспективна изложба биће отворена за посетиоце,  свакодневно за време трајања фестивала,  у дрвенградској галерији „Мацола“. Друга изложба – НАРОДНЕ НОШЊЕ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ у организацији  Центра за културу „Сава Дечанац“ и Културно уметничког друштва „Копаоник“ из Лепосавића и фестивала Кустендорф биће отворена на рецепцији хотела Мећавник у Дрвенграду на Мокрој Гори. Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф 2013 ће угостити прослављене ауторе и глумце, те бројне младе филмске ауторе и студенте филмских школа из целог света, као и друге еминентне госте из света филма.

      ВИШЕ
    • 10.12.2012

      ИЗАБРАНИ УЧЕСНИЦИ ТАКМИЧАРСКОГ ПРОГРАМА КУСТЕНДОРФА 2013
      За учешће у ТАКМИЧАРСКОМ ПРОГРАМУ фестивала конкурисало је више од 400 филмова младих филмских аутора и студената филмских школа из читавог света. У финалној селекцији, такмичиће се 28 филмова из 18 земаља: из Велике Британије, Данске, Израела, Кореје, Кубе, Мексика, Немачке, Перуа, Пољске, Португала, Сингапура, Србије, САД, Филипина, Француске, Холандије, Црне Горе и Швајцарске. Разноликост тема и жанрова, њихова актуелност, као и завидан квалитет одабраних филмова обећавају да ће надметање за награде Златно, Сребрно и Бронзано јаје бити узбудљиво и неизвесно.  Међународни жири, који чине: израелска списатељица и глумица Алона Кимхи (председница жирија), амерички филмски продуцент, директор продукције и асистент режије Мајкл Хаусман и српски теоретичар медија и филмски и ТВ режисер проф.Др. Олег Јекнић, одабраће и наградити најбоље филмове.  Са великим задовољством објављујемо да ће се у оквиру ТАКМИЧАРСКОГ ПРОГРАМА Кустендорфа 2013, такмичити следећи филмови :  БАРВАЛО – Размус Клостер БроДанска | 2012  БЕСКРАЈНА СОБА – Емерсон РеjесФилипини | 2011  БРАЋА – Туркер СуерНемачка | 2012  ДВА ОД ТРИ - Паулина РосасМексико | 2012  ДОМАЋИНИ - Мигел Анхел МулетКуба, Перу | 2012  ДОН САБАС - Хуан Мануел ЗуњигаМексико | 2012  ДУПЛА СРЕЋА - Ву ЛинфенгСингапур | 2011  ЗАМРАЧЕЊЕ– Ахн Ђин-вуРепублика Кореја | 2012  ЗАПИСАНО МАСТИЛОМ – Мартин РатПољска | 2011  ИГРАЛИШТЕ - Џозеф Елад ПримоИзраел | 2011  ЈА НИСАМ ТВОЈ ДРУГ – Јелена ГавриловићСрбија | 2013  ЈА САМ ЏОН ВЕЈН - Кристина ЧоуСАД | 2012  КАТЈА - Франциска ТутенелХоландија | 2011 КОНЧЕРТИНО – Рипли ГаборСрбија | 2012 КОРЕИА – Мануел ГуераПортугал | 2011 КРАЈ СВЕТА – Вилијем ЛиСАД | 2012 ЛУБЕНИЦА – Вактанг (Тато) КотетишвилиПољска | 2012 МУЦАВА ЉУБАВ - Јан ЦарлвесвкиШвајцарска | 2012 ОКТОБАР 1961 - Флоренс Кор и ОрелФранцуска | 2011 ОПРАНО – Дафне МероИзраел | 2012 ПОСЛЕДЊА НОЋ- Бае ДуриРепублика Кореја | 2012 ПРОЛЕЋНА СУНЦА – Стефан ИванчићСрбија | 2013 РАТОВИ – Иван БакрачСрбија | 2012 СЛОБОДНО ВРЕМЕ – Мирјам РахмутШвајцарска | 2012 ТАТЕХ - Јанив ЛинтонИзраел | 2012 ТРИ СИЈАЛИЦЕ – Мин ДингСАД. | 2012  УВОД - Иван СалатићЦрна Гора | 2013 УСПИЊАЊЕ – Ђеонјун ЧоиРепублика Кореја, УК | 2012 Шести међународни филмски и музички фестивал Кустендорф, одржаће се од 16. до 22. јануара 2013. године у Дрвенграду на Мокрој Гори, у организацији „Rasta International” и под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије.

      ВИШЕ
    • 10.12.2012

      АКРЕДИТАЦИЈЕ ЗА КУСТЕНДОРФ 2013
      Обавештавамо вас да 10. децембра  2012. године почиње акредитација новинара за извештавање са Међународног филмског и музичког фестивала Кустендорф. Заинтересовани новинари могу да се пријаве попуњавањем формулара који се налази на сајту фестивала www.kustendorf-filmandmusicfestival.org у одељку прес. Рок за пријављивање је 30. децембар 2012. године. Све медијске куће чије акредитације буду одобрене, биће о томе обавештене после 5. јануара 2013. године. Шести Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф одржаће се од 16. до 22. јануара 2013. године у Дрвенграду на Мокрој Гори, у организацији „Rasta International” и под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије.

      ВИШЕ